Hor RTS i Vladimir Gobik – Liturgija Pavela Česnokova u Kritpi Hrama Svetog Save, 26. X 2024.
U dužem vremenskom nizu Hor Radio telezivizije Srbije priređuje izuzetne koncerte pravoslavne duhovne muzike. Prilično podmlađen i uvećan sastav, na nekoliko poslednjih nastupa iskazao se kao ansambl koji je uspevao da ostvari ekspertska izvođenja muzike srpskih i ruskih kompozitora XIX i XX veka. Tako je bilo i na poslednjem njihovom koncertu u Kripti Hrama Svetog Save na kome su izveli Liturgiju Svetog Jovana Zlatoustog Pavela Česnokova pod dirigentskom palicom Vladimira Gobika.
Delo Česnokova reprezentativan je primer ruske romantičarske tradicije koja ni posle Oktobarske revolucije nije zamrla, pa smo upravo u izvođenju Hora Radio televizije Srbije svojevremeno mogli da slušamo izvođenje Koncerta za hor Alfreda Šnitkea iz 1986. godine koji takođe dosta duguje ovoj izvoru. Iako je jedan od vrhunaca ruska horska duhovna muzika doživela u delu Rahmanjinova, Česnokov je zapravo reprezentativniji, jer njegova crkvena muzika ukazuje na stilske kanone koji su se ponavljali kod velikog broja manje poznatih autora. Sve to rezultiralo je vrhunskim umetničkim delima ne samo kod pomenutih kompozitora, već i Mokranjca koji se napajao tom tradicijom.
Muzika Pavela Česnokova rado se izvodi koncertno, a čest je slučaj i da se neki delovi Liturgije mogu čuti i na bogosluženjima Srpske pravoslavne crkve. Ne toliko složena da bi bila teška za izvođenje, ali ipak i ne previše jednostavna, čini se da neki napevi ovog kompozitora zaista predstavljaju pravu meru kojoj mnogobrojni amaterski horovi nisu mogli da odole, što je uostalom i prvenstveni cilj muzike namenjene bogoslužbenoj svrsi. Ukoliko se tome dodaju i harmonska rešenja koja nedvosmisleno ukazuju na ruski nacionalni stil, ne bi trebalo da čudi činjenica da je Česnokov jedan od omiljenih kompozitora i nezaobilazan deo repertoara amaterskih horova.
Međutim, izvođenje Hora Radio televizije Srbije pružilo je mnogo više sadržaja od izvođenja bilo kog amaterskog sastava, ma koliko kvalitetan bio. Odlično obrađen zvučni kvalitet koji ansambl po sebi poseduje, bio je usmeren ka smenjivanju dobro ocrtanih karaktera koji su se kretali od mistično-molitvenih do svetlih himničnih, kako to već uostalom i biva u u odnosu na značenje teksta.
Što se samog tretmana teksta tiče, dirigent Gorbik je insistirao na jasnoj dikciji i pravilnom izgovaranju, pa bi ova interpretacija mogla da bude i obrazac za pravilno korišćenje crkvenoslovenskog jezika. U tom smislu trebalo bi da se pomenu veoma dobri nastupi Aleksandra Sekulića i Vladimira Rumenića koji su čitali jektenija.
Kantabilne melodijske deonice lako su se prelivale jedna u drugu uz logična dinamička nadovezivanja glasovnih deonica. U tom smislu, dirigent je uspeo da ostvari odlično izgrađene balanse između deonica koje su u svakom momentu bile ispunjene zvukom. Deonica soprana, koja je u ranijim vremenima kod ovog ansambla znala da štrči neobrađenim zvukom delovala je zaobljeno, dok su najdublji glasovi bili stabilni, kao čvrsta osnova celokupnom zvuku uz suptilno izgrađeno brujanje. Sve ostalo bila je stvar interpretacije i dobrog uklapanja unutrašnjih glasova.
Kao što je već rečeno na početku, poslednji koncert Hora Radio televizije Srbije jedan je u nizu dobrih nastupa ovog ansambla, pa je i to poziv publici da prisustvuje reprezentativnim izvođenjima pravoslavne horske muzike. Nijedan drugi horski ansambl u zemlji ne poseduje kvalitet koji trenutno poseduje ovaj sastav.
.
