Nasilje, tragedija, lakrdija – tako bi otprilike glasila formula celokupne Pučinijeve muzike iskazane kroz tri jednočinke sabrane u Triptihu. Plašt, Sestra Anđelika i Đani Skiki tri su remek dela operske umetnosti koje je beogradska publika u okviru jedne večeri, po prvi put mogla da gleda u Narodnom pozorištu.
Kada je italijanska opera u pitanju, za domaću publiku nema mnogo dileme – od svega što umetnička muzika nudi, apsolutni primat zauzima upravo ovaj žanr koji je krajem XIX veka doneo vrhunska umetnička ostvarenja u delu Đakoma Pučinija. Koncert sastavljen od popularnih arija ovog kompozitora bio je pun pogodak, jer su svi ljubitelji opere mogli da čuju najpopularnije arije u izvođenju vrsnih pevača. Osim toga, nije tako česta prilika za publiku da posmatra dirigenta koji je vrsni stručnjak za ovaj žanr, a upravo to bi moglo da se kaže za Jakopa Siparija de Peskaserolija koji se smatra za jednog od najperspektivnijih u Italiji.
Još jedan u nizu uspešnih koncerata Muzičke produkcije Radio televizije Srbije u ovoj sezoni održan je po receptu koji očigledno, odlično prolazi kod publike. Naime, biraju se uglavnom popularniji, ali i atraktivni programi koji su takvi i zbog pažljivog izbora izvođača. Orkestar i hor iz koncerta u koncert pokazuju uvežbanost i svedoci smo nadahnutih interpretacija. Da prethodni pridev nije samo olako izrečena fraza koja se često koristi u napisima ovog tipa, upravo ćemo dokazati prikazom koncerta posvećenom muzici Đakoma Pučinija.
Gostovanje Hora i orkestra Rumunske nacionalne opere Temišvara sa solistima i ekskluzivnom zvezdom baritonom Željkom Lučićem na sceni Madlenianuma, značajno je iz više razloga. Prvi od njih je što su nastupi inostranih ansambala uvek pokazatelj gde se domaća produkcija u ovom trenutku nalazi. Kuriozitet je i da je opera Toska Đakoma Pučinija sa kojom je pomenuti ansambl nastupio na zemunskoj pozornici pozorišta Madlenianum, pre nekoliko nedelja izvedena u Narodnom pozorištu sa velikom svetskom zvezdom tenorom Zoranom Todorovićem kao Mariom Kavaradosijem. Sledeći razlog zbog koga je trebalo pogledati ovu predstavu predstavlja nastup Željka Lučića, jednog od najboljih svetskih baritona u upečatljivoj ulozi Skarpije, koja je u italijanskoj operi pored uloge dvorske lude Rigoleta, najizazovnija za ovaj pevački fah.
Govoreći o operi Toska Đakoma Pučinija, Konstantin Vinaver je u jednom od svojih napisa naveo sledeće: „Jasna i pregledna, ali uzbudljiva radnja, smeštena u pogodno istorijsko razdoblje, i dve tenorske i jedna sopranska arija, uz dva velika dueta soprana i tenora, obezbeđuju trajan uspeh, iako su mnogi smatrali da sadržina nije baš operska“. Osim navedenog, trebalo bi da se istakne da ovo muzičko-dramsko ostvarenje donosi gotovo sve što bi jedno opersko delo trebalo da sadrži u sebi. Prvi čin u kome ljubomora Toske prema Mariju Kavarodosiju deluje sasvim naivno u odnosu na ono što će se kasnije desiti, postavljen je u idiličnoj pastoralno-lirskoj atmosferi potpomognutoj katoličkim svetonazorima.