Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Klavirski duo KaNa na sceni Raša Plaović, 19. XI 2023.
Pored dobre interpretacije, tajna svakog uspešnog koncerta leži i u vešto izabranom programu. I zaista, upadajući u teatarsku atmosferu scene Narodnog pozorišta „Raša Plaović“ kojoj poseban štimung daje osvetljenje, bivate pripremljeni na predstavu u kojoj će glavni akter biti nostalgija sa onoliko lica, koliko je i numera na repertoaru. Recept za ovakvo veče činile su igre i melodije koje su često na tragu onoga što se opštim terminom naziva popularna muzika, a u pitanju su bile kompozicije srpskih savremenih kompozitorki Vere Milanković, Dragane Jovanović, Ivane Stefanović i Milane Stojadinović Milić. Njihova dela slušali smo u izvođenju dve mlade pijanistkinje koje čine duo KaNa, Katarine Čolaković i Natalije Ivić.
Vera Milanković bila je predstavljena sa tri narodne pesme Borjano Borjanke (1994), Gradinom cveće cvetalo (1994), Izvor voda izvirala (1998) harmonizovanih na način tipičan za ovu kompozitorku, uz akorde koji aludiraju na zlatno doba zabavne muzike XX veka i ukazivanje na „jazzy“ salonsku atmosferu. Retro nostalgija praćena izrazitom sentimentalnošću upravo je u potpunom skladu sa savremenom epohom, kao i sa tim da često možemo da čujemo konstataciju da XXI vek zapravo još uvek nije ni počeo, ili, kako jedan istraživač započinjući priču o retro kulturi s početka veka navodi, „There is no now“. Možda i najpoznatija kompozicija Vere Milanković Senjačka rapsodija (1995, za klavir četvororučno 2010) koju smo i kao prethodne tri pesme slušali u verziji za klavir četvororučno, govori o onoj vrsti mejnstrima koji bi aktuelan bio kada bi tako nešto u današnjoj muzici postojalo. Članice klavirskog dua KaNa izvele su ove komade uz dobro ukalupljene melodijske fraze i brze i lake motorične pokrete koji su krasili furioznu rapsodiju, pa je ona delovala kao izraz nepatvorene sreće.
Kompozicija Anansijeve pesme i plesovi (2015) Dragane Jovanović za klavir četvororučno predstavljaju svitu čiji nazivi ukazuju na dane u nedelji lika iz romana Anansijevi momci Nila Gejmena. Karakteri svakog od pojedinačnih stavova ostvareni su na nedvosmislen način, uz dobro izvajane melodije i izražen igrački štimung kome je doprinela jasno pocrtana ritmička slika. Duhovita i vrcava muzika Jovanovićeve dobila je i karakter skeča, jer su se u dva momenta, za vreme trajanja interpretacije, članice klavirskog dua zamenile za mesta.
Od dela posvećenih klavirskom duu, mogli smo da čujemo kompoziciju Pesnik na brodu (2012) Ivane Stefanović i Tango per due (2017) Milane Stojadinović Milić. Prva od njih, sastoji se od mnogobrojnih prelivanja vibrirajućih deonica klavira izvedenih sasvim korektno, što je simbol broda koji plovi i ljulja se na talasima. Inspiracija knjigom Hansa Kristijana Andersena Bazar jednog pesnika u kojoj je između ostalog opisano pesnikovo putovanje Dunavom kroz Srbiju, kao i u celokupnom opusu kompozitorke, ukazuje na sasvim osobeno ruho proizašlo iz iskustva čitanja i putovanja. I pored toga što smo mogli da čujemo jednu veliku tonsku sliku i u ovoj kompoziciji postoji još nešto što je zajedničko celokupnom njenom opusu, a to su klasični kvaliteti koji se ogledaju u jasnoći forme i perfektnoj organizaciji tonskog materijala. Sve to predstavljeno je kroz uredno sviranje članica klavirskog dua Kana, a to podrazumeva i dobru vertikalnu postavku kolorističkih deonica. Slično bi moglo da se kaže i za Tango per due Milane Stojadinović Milić, pa tako iz disonatnih akordskih struktura postupno izranja karakterno preobražena melodija Oblivion Astora Pjacole.
I zapravo, privlačne melodije i plesovi koje su publiku zaista mogle da obuzmu kroz interpretaciju, zapravo su put koji u zaborav vodi kroz uranjanje u nostalgiju za nekim prošlim vremenima. Upravo ovako sastavljen program odgovarao je senzibilitetu članica klavirkog dua KaNa. One su interpretaciji pristupile odgovorno i uz dobro pocrtane karaktere koji su se poput aktera pozorišne drame smenjivali na sceni. Zbog toga bismo i ovo koncertno veče na kome su nastupile Katarina Čolaković i Natalija Ivić, mogli da okarakterišemo kao uspešno.
