Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Majski trio, otvaranje Čelo festa, 7. XI 2023.
Majski trio, kamerni ansambl koji je otvorio ovogodišnji Čelo fest, sastavljen je od predstavnika porodice velikana muzičke scene, violončeliste Miše Majskog. Pored njega, sastav čine i Mišinih dvoje dece, violinista Saša Majski i pijanistkinja Lili Majski. Program je bio sastavljen od dva zahtevna trija, Bramsovog broj 1 u H duru iz opusa 8 i Šostakovičevog broj 2 u e molu opus 67. Pored toga, Mišu i Sašu smo mogli da čujemo i kao soliste.
Tri romanse za violinu i klavir opus 22 Klare Šuman Saša Majski je izveo korektno, uz isticanje njihovog salonskog karaktera. Melodijske fraze prožete prenaglašenom lirikom pratilo je neprestano dinamičko uzdizanje i spuštanje, što je donekle delovalo maniristički. Intonaciono čisto sviranje ostvareno je uz donekle usiljeni zvuk, što je za nekoliko nijansi sprečavalo ravnomernije slivanje pojedinačnih tonova u jedinstvenu frazu. Sviranje Lili Majski delovalo je upečatljivo, uz sasvim jasno predstavljenu tonski gusto nadograđenu deonicu klavira.
Miša Majski je izveo četiri komada Rahmanjinova, Melodija, Sumrak, Vokaliza i Elegija. Ovako postavljeni niz delovao je kao jedinstven ciklus kroz koji je čuveni violončelista mogao da predstavi najbolje osobine svog sviranja. Povezujući melodijske fraze uz ukusno istaknuta rubata, Majski kao da je želeo da istakne njihov vokalni karakter. Moćno izvajan ton koji slušaoca osvaja posle nekoliko sekundi, ovog umetnika s razlogom svrstava u red istaknutih virtuoza današnjice koji interpretaciji prilaze otvoreno i bez kalkulacija.
Snažna umetnička ličnost Miše Majskog dominirala je u izvođenju trija Bramsa i Šostakoviča i to je zapravo najveće iskušenje za slušaoca kada su ovakvi sastavi u pitanju. Saša i Lili Majski su odlični muzičari, koji u konstelaciji sa vrhunskim umetnikom kakav je njihov otac, donekle padaju u drugi plan. Lili Majski je pijanistkinja čiji ton poseduje i dubinu, a naročiti kvalitet njenog sviranja odnosi se na dobro postavljen odnos između dubokih i visokih glasova. Saša Majski je ritmički precizan, uz zaista retke slučajeve intonacione nepreciznosti. U tom smislu, izvođenje obimnog Bramsovog trija, zahtevnog zbog mnoštva tehničkih izazova koje postavlje pred izvođače, ostvareno je na visokom nivou. Ovo se pre svega odnosi na simfonizaciju zvuka koji je u pojedinim momentima dobio monumentalne dimenzije. Posebno bismo istakli krajnje suptilno izveden lagani treći stav u kome je ostvarena lakoća zvuka u najtišoj dinamici, čime se dobilo na lirskom štimungu koji bi mogao da bude uporediv sa muzikom nastalom vek pre nego što je trio komponovan.
Iako je početak Šostakovičevog trija bio praćen povremenim greškama u tumačenju teksta, a to se tiče izlaganja početne teme koja započinje visokim tonovima u deonici violončela i kasnijih upada violine i klavira, kao i u slučaju Bramsovog trija, interpretacija ovog dela bila je uzbudljiva i prepuna događanja. Ritmička strana interpretacije ostvarena je besprekorno, što se naročito ogleda u metronomski tačno izvedenim otkucavanjima ostinata.
Gledano u celini, Majski trio je publici pokazao da je osnovni zadatak interpretacije da se u najvećoj mogućoj meri ostvari lepota zvuka. Porodično muziciranje je stvar koja je kroz istoriju muzike mnogo puta dovela do izvanrednih rezultata. U današnje vreme industrijalizacije svega čega se ljudska ruka dotakne, postojanje porodičnog trija Majski deluje kao zalog nove budućnosti u kojoj bi i pored svega, moglo da se nađe makar malo mesta za ono što bismo mogli da nazovemo istinski čistom ljudskom emocijom.
