Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Simeon Zomerhalder na Oboa festu, 11. VI 2024.
Nastup švajcarskog oboiste Simonea Zomerhaldera na ovogodišnjem Oboa festu predstavljao je ogledan primer uglađenog sviranja prepunog lepih manira. Ukoliko u obzir uzmemo i činjenicu da je ovaj umetnik publici u sali Beogradske filharmonije pokazao kako se kleše dobro uobličena melodijska linija i još mnoštvo drugih, prefinjenih interpretativnih osobina, mogli bismo da kažemo da smo prisustvovali nastupu oboiste svetskog kalibra.
Rođen je 1987. godine, studirao je u Luganu, Komu i Libeku i trenutno je prvi oboista Simfonijskog orkestra romanske Švajcarske. Kao solista i kamerni muzičar svira i engleski rog. Beogradskoj publici se predstavio sa tri kompozicije različitih žanrovskih i stilskih usmerenja. Zajedno sa ansamblom Cirkl koga čine Katarina Aleksić violina, Marina Popović viola i Tomaš Pokšivinjski violončelo, na početku koncerta izveo je Kvartet za obou u Ef duru KV 370 Volfganga Amadeusa Mocarta. Ovom interpretacijom, Zomerhalder je pokazao izuzetno vladanje tehnikom sviranja oboe i krajnje prefinjeno izvajan ton. Melodijske fraze delovale su sliveno i perfektno odmereno, sa povremenim, blago naglašenim rubatima koja su pojačavala efekte njihovih završetaka, naročito u onim slučajevima kada su se završavale trilerima. Sviranje ansambla Cirkl bilo je ritmički precizno i sasvim u skladu sa onim što je publici mogao da pruži Zomerhalder. Ukupna orkestracija Mocartovog kvarteta je takva da bi i najmanja nepreciznost mogla da bude primetna, pa bi zaista trebalo pohvaliti muziciranje ostvareno na zavidnom nivou.
Drugu vrstu senzibiliteta ovaj oboista je pokazao u izvođenju komada Ljubavna pesma izvesnog romantičarskog kompozitora Kosara o kome nemamo nikakvih podataka, ali je prema rečima Zomerhaldera, ovo delo pronašao i premijerno izveo prvi oboista Berlinske filharmonije Albreht Mejer. Reč je o kantabilnoj elegiji pisanoj u maniru salonske muzike XIX veka. Sentimentalni karakter oboe isticao se kroz fino odmerene fraze koje je umetnik ispevavao na takav način da su povezivanja pojedinačnih tonova izvedena kroz najveći mogući stepen slivenosti, što je zaista i ukazivalo na transfer vokalnog u instrumentalni žanr. Melodijska linija bila je emancipovana i zbog diskretne pratnje Marka Bogdanovića, koji je od klavira napravio neku vrstu diskretnog komentatora koji iz pozadine boji melodijska tkanja podržana povremenim, ritmički naglašenijim frazama, koje kao da ukazuju na daleko igračko poreklo ove pesme.
Poseban deo koncerta činilo je premijerno izvođenje dela savremenog poljskog kompozitora Benjamina Bačevskog Bezgranične vode. Svirao je ansambl Cirkl kome se pridružila oboistkinja Ivana Dakić. Reč je o pitkoj muzici u kojoj oboa ima istaknutu ulogu, a stavovi pod naslovima Bacajući prsten u morske vode, Elegija − Oni kojima srca zapovedaju i Dan časti i slave, bili su ispunjeni ilustrativnim sadržajem podobnim za primenjenu filmsku muziku. Kamerna atmosfera, svečani ton ili karakteri sentimentalno istaknute lirike, ovo delo čine dopadljivim. Instrumentalne karakteristike oboe u njemu su korišćene na takav način da su do izražaja došli svi melodijski kvaliteti, što smo mogli da čujemo u odličnom izvođenju Ivane Dakić.
Koncert na kome je u najvećoj meri bio zastupljen Simon Zomerhalder, bio je koncipiran tako da su na njemu zaista i mogla da se dožive najbolja svojstva instrumenta izrazito lirskog i sentimentalnog tona. Švajcarski oboista i Ivana Dakić, uz ansambl Cirkl i pijanistu Marka Bogdanovića, na reprezentativan način su publici predstavili muziku pisanu za prodorni sopranski intrument izrazito vokalnih kvaliteta.
