Nasilje, tragedija, lakrdija – tako bi otprilike glasila formula celokupne Pučinijeve muzike iskazane kroz tri jednočinke sabrane u Triptihu. Plašt, Sestra Anđelika i Đani Skiki tri su remek dela operske umetnosti koje je beogradska publika u okviru jedne večeri, po prvi put mogla da gleda u Narodnom pozorištu.
Ukoliko bismo želeli da izdvojimo pet najboljih koncerata o kojima se govorilo u emisiji U prvih pet, možda bismo morali da priču započnemo od institucije koja je najuspešnije poslovala u 2023. godini. Proslava jubileja stotinu godina od osnivanja orkestra Beogradske filharmonije, protekla je u znaku gostovanja Zubina Mehte. Međutim, ovo ime je samo najzvučnije, a bilo je tu još dosta muzičkih zvezda i mnogo zanimljivih programa. Od značajnijih nastupa mogli bismo još i da izdvojimo izvođenje kompozicije Rapsodija u plavom Džordža Geršvina koju smo slušali u izvođenju proslavljenog turskog pijaniste Fazila Saja, dok je za dirigentskim pultom bio jedan od vodećih dirigenata današnjice Džon Akselrod.
Poslednji koncert Simfonijskog orkestra Radio televizije Srbije bio je događaj od izuzetne nacionalne važnosti. Povodom jubileja stotinu godina od rođenja jednog od najvećih srpskih kompozitora Vasilija Mokranjca, izvedene su dve njegove orkestarske kompozicije Lirska poema i Simfonija broj 1. Pored toga, publika je imala i izuzetnu priliku da čuje Koncert za violinu i orkestar Jozefa Joakima koji je poznatiji po tome što je bio jedan od najvećih violinskih virtuoza s kraja XIX i početkom XX veka, nego što je bio kompozitor.
Prvi ovogodišnji koncert Simfonijskog orkestra Radio televizije Srbije protekao je veoma uspešno. I u prethodnoj sezoni, očigledno je bilo da orkestar izvrsno reaguje na novosadskog dirigenta Aleksandra Kojića. Smireni pokreti i očigledna harizma koju poseduje, doveli su do toga da svaki put kada se nalazi za dirigentskim pultom našeg orkestra, publika može da uživa u ponuđenim interpretacijama. Ako ovome pridodamo gostovanje violončeliste jedinstvenog tona i vrhunske tehnike Dragana Đorđevića, onda je zadovoljstvo zaista bilo kompletno.
Već godinama unazad, ovdašnja publika gaji veliki afinitet prema scenskoj kantati Karmina Burana nemačkog kompozitora Karla Orfa. Naravno, to su prepoznali ljudi koji se bave muzičkom industrijom i zbog toga smo u prilici da prisustvujemo relativno čestim izvođenjima ovog dela. Kompozicija je pravo čedo svog vremena ‒ napisana je između 1935. i 1936. godine na osnovu dvadeset i četiri pesme iz istoimene zbirke srednjovekovnih pesama svetovnog karaktera. U to vreme, Stravinski je komponovao vokalno-instrumentalna dela na antičke teme, pa je u tom smislu bio velika inspiracija za Orfa koji nije ni sanjao da će njegova kompozicija ostvariti tako veliki uticaj na popularnu kulturu.
Svako ko je u poslednje vreme pratio koncerte Simfonijskog orkestra Radio televizije Srbije, mogao je da primeti niz prilično dobrih nastupa ovog ansambla. Tako je bilo i ovog puta, sa repertoarom na kome su se našle kompozicije ruskih kompozitora romantizma ili onih okrenutih ka romantizmu. Na čelu orekstra bio je novosadski dirigent Aleksandar Kojić, umetnik čija karijera je već viće od decenije vezana za Srpsko narodno pozorište.