Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Magdalena Ostojić: U iščekivanju koncerta − recenzija albuma Autumn Variations (2023) Eda Širana
U eri globalne komercijalizacije muzike, umetnicima je zbog sve većeg pritiska masovne potrošnje i nametnutih trendova postalo izuzetno teško da održe autentičnost. Ovakve tendencije, koje u sve većoj meri muziku vode ka standardizaciji i brzoj konzumaciji, umetnike poput Eda Širana stavljaju u nezavidnu situaciju, posebno pospešenu pritiskom prethodno stečene slave. U moru šablonski kreirane muzike, koja se od početka XXI veka sve više svela na popularizaciju singlova i osiromašenih formi, kantautori poput Eda Širana našli su se pred zadatkom − zadržati umetnički integritet, a istovremeno zadovoljiti komercijalne zahteve industrije. Kao umetnik koji je već stekao veliku popularnost, Širan se suočava sa dodatnim pritiskom održavanja balansa između autentičnosti i masovne privlačnosti.
U trinaestogodišnjoj karijeri, ovaj izvođač je iza sebe ostavio sedam studijskih albuma, među kojima je poslednji nazvan Autumn variations. Pre dubljeg zadiranja u karakteristike ovog albuma, čini se neophodnim da napomenemo da je on svoj muzički put započeo pisanjem pop balada koje su u vreme objavljivanja prvog albuma + (plus) 2011. godine bile skrajnute dominacijom R’n’B žanra i ženskih power balada. Ovaj album odisao je nostalgijom, emotivnošću, ljubavlju i krhkošću mladosti, te bojom zvuka koja je u potpunosti odgovarala Širanovoj inspiraciji koju je tada pronalazio u jeseni. Prvi album koji je dobio veću medijsku pažnju bio je X (multiply) objavljen 2014. godine, a istakao se po žanrovskoj raznolikosti koja je varirala od hiphopa, R’n’B-ja, popa, pa do kantri muzike. Neke od pesama mogli bismo da nazovemo pravim evergreenom, poput balada Thinking Out Loud i Photograph, dok pesma Sing ukazuje na pravolinijski pop. Produkcija albuma Multiply donela je sofisticiraniju i kompleksniju zvučnu sliku u odnosu na Širanov prethodni album. Raznovrsni aranžmani, uključujući slojevite virtuozne gitarske momente, klavirske akcente i elektronske elemente, doprineli su bogatstvu zvuka i teksturi ovog albuma. Tada je već bilo jasno da su Širanovi glavni aduti bili sposobnost pisanja neverovatno emotivnih tekstova i veoma pitkih melodija, ali i mogućnost „plivanja“ u mnogim žanrovima.
Nakon trogodišnje pauze, započinje njegov neverovatan komercijalni uspeh koji je, na veliku žalost, doveo i do pada kvaliteta. Sa izuzetkom albuma Equals (2021) na kojem su po kvalitetu teksta, melodijskih linija i produkcije zvuka balade prevazišle čak i Multiply, naredna dva ostvarenja, Substract (2017) i Divide (2020) jesu izrodili hitove poput Shape of You, Bad Habits i Shivers, ali ih karakterišu banalne melodije, tekstualna predvidivost, nedostatak složenosti forme i aranžmansko siromaštvo. Naravno, nezahvalno bi bilo u potpunosti poreći Širanov kvalitet kao kantautora i umanjiti vrednost pesama sa ovih albuma koje su zadržale sve one adute koje ga izdvajaju kao neosporno kvalitetnog i sposobnog muzičara, te nas baš ovaj momenat dovodi do pitanja čije smo temelje postavili na samom početku teksta: da li je komercijalizacija neophodna za opstanak muzičara i kuda ona vodi?
Poznavajući autorovu diskografiju, već naslovom albuma Autumn variations da se naslutiti reminiscencija na početke njegove karijere. Imajući u vidu da je ovo prvi album koji je objavljen od strane Širanove lične izdavačke kuće Gingerbread Man Records, bilo je sasvim opravdano očekivati da će autor imati manje komercijalan pristup, s obzirom na to da prodaja nije bila primarni cilj. U prilog tome ne govori samo činjenica da za ovaj album nije postojao nikakav vid marketinga niti promocije, već je i sam Širan ovo potvrdio u svom intervjuu za CBS.
Međutim, izgleda da smo i ovog puta ipak ostali uskraćeni za još jedno remek-delo pop muzike, poput Multiply. Iako je kao inspiraciju za album naveo orkestarsko delo Edvarda Elgara Enigma Variations i iako je svaku od pesama posvetio po jednom prijatelju, osim nostalgije za rodnom Britanijom i pokušaja da prenese osećanje samoće i tuge, čini se da na celokupnom albumu ne možemo pronaći nit koja bi povezala ove, mora se reći, već reciklirane teme. Iako je sadržaj primarno baladnog karaktera kao Širanovog najmoćnijeg oružja, ako bismo govorili o tekstovima, album deluje kao rastrzana kolekcija pesama bez dubljeg narativa ili emocionalne kohezije sa samom muzikom koja je daleko manjeg kvaliteta nego kod njegovih dosadašnjih balada. Poznavajući talenat ovog izvođača za pisanje dirljivih i sentimentalnih tekstova, njihova nepovezanost, nejasnost, apsurdnost a vrlo često i banalnost, naterali su nas da se zapitamo: da li je u pitanju manjak inspiracije ili je neizbežni uticaj višegodišnjeg pisanja komercijalnih tekstova, dovoljno plitkih da zadovolje širi ukus publike, uradio svoje? Istina, hook-ovi ne razočaravaju, ali ako ih posmatramo kao rezultat iskustva pisanja pop hitova sa milionskim pregledima, teško da bismo mogli da opravdamo njihovu siromašnu fakturu i „smotane“ aranžmane koji iritiraju repetitivnim instrumentalnim motivima svedenim na gitaru, klavir i suptilno naglašene udaraljke. Prilikom slušanja albuma, stvara se utisak da bismo u kontinuitetu mogli da ga reprodukujemo satima i da bi tek ponegde mogli da naslutimo da se pesma promenila, te samim tim bledi i potreba za pojedinačnom analizom numera. Doduše, mogli bismo da istaknemo pesme kod kojih se nazire Širanov dokazani potencijal, onaj koji smo čuli u maestralnom The A Team, u potresnoj baladi Visiting Hours i vanvremenskoj pesmi koja je obeležila Hobbit franšizu – I See Fire.
Punchline je produkcijski najkvalitetnija pesma na albumu, dodatno pospešena toplim i mekanim vokalom koji je obojio relativno površan tekst. Glavni adut pesme predstavlja izgradnja kulminacije dostignute naslojavanjem vokala i gitarskim rifom koji se prirodno uklopio i zaokružio celu numeru.
Ono što je Širan neuspešno pokušao da postigne u naslovnoj mumeri Magical, svakako je uspeo u When Will I Be Alright. U njoj on zvuči kao „vilinska prašina“, sa suptilnim gitarskim motivom i vazdušastim vokalom i uz blagi prizvuk kantrija obojenog deonicom violine.
Iako instrumentalno repetitivna i melodijski predvidiva, u pesmi Spring ovi atributi su stavljeni u pozitivan kontekst, te u skladu sa tekstom donose neki vid olakšanja i utaljuju čežnju za mirom koje donosi proleće.
Iako sa očiglednom namerom da se vrati starom stilu, izgleda da Širan nije uspeo se iščupa iz kandži komercijalne reprodukcije. Na postavljeno pitanje da li je komercijalizacija neophodna za opstanak muzičara na sceni, odgovor bi bio da nije ukoliko je na uštrb kvaliteta. A konačni sud o ovome, možda bismo mogli da donesemo ukoliko bismo ga slušali uživo. Stoga, nađimo se svi na koncertu Eda Širana 17. avgusta 2024 koji će se održati na Ušću.
