Bojan Suđić - Muzički limbo

Read more about the article Simfonijski orkestar RTS i studenti dirigovanja FMU ‒ Jelica Čukarić, Bojan Stojčević, Aleksandar Gutić, Vuk Volkov-Popović, 13. V 2025.

Simfonijski orkestar RTS i studenti dirigovanja FMU ‒ Jelica Čukarić, Bojan Stojčević, Aleksandar Gutić, Vuk Volkov-Popović, 13. V 2025.

Post author:Srđan Teparić
Post published:May 14, 2025
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Pisati o nastupima studenata uvek je problematično i izazovno, jer se u oceni ovakvih događaja uvek očekuje neka vrsta komisijskog mišljenja što je ipak, posao pedagoga i stručnih tela. Zaista je velika stvar što su četiri studenta Fakulteta muzičke umetnosti nastupili na večernjem koncertu u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine i na takav način dobili priliku da se publici predstave dirigujući dela Petra Iljiča Čajkovskog.

Bojan Suđić i Hor Radio televizije Srbije u izvođenju muzike Marka Tajčevića i Stevana Mokranjca, 20. IX 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:September 23, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Otprilike jednom do dva puta godišnje, Hor Radio televizije Srbije na čelu sa dirigentom Bojanom Suđićem obraduje publiku koncertima pravoslavne duhovne muzike. Svaki od njih bio je za pamćenje, jer zaista, nijedan hor u našoj zemlji ne bi mogao da ostvari reprezentativnija izvođenja od pomenutog ansambla. Suđić se na dosadašnjim nastupima pokazao kao ekspert za izvođenje ovog žanra i tako je bilo i na poslednjem koncertu u crkvi Blažene Djevice Marije na Neimaru. Kao i do sada, u tome mu je svesrdno pomagao i njegov student i horski pevač, Jakov Milutinović.

U čast Pučiniju, koncert Hora i Simfonijskog orkestra Radio televizije Srbije, 25. IV 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:April 29, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Još jedan u nizu uspešnih koncerata Muzičke produkcije Radio televizije Srbije u ovoj sezoni održan je po receptu koji očigledno, odlično prolazi kod publike. Naime, biraju se uglavnom popularniji, ali i atraktivni programi koji su takvi i zbog pažljivog izbora izvođača. Orkestar i hor iz koncerta u koncert pokazuju uvežbanost i svedoci smo nadahnutih interpretacija. Da prethodni pridev nije samo olako izrečena fraza koja se često koristi u napisima ovog tipa, upravo ćemo dokazati prikazom koncerta posvećenom muzici Đakoma Pučinija.

Hor RTS i Bojan Suđić ‒ duhovna muzika Sergeja Rahmanjinova, 29. II 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:March 4, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Horska literatura poseduje veliki broj pravoslavnih duhovnih kompozicija koje bi mogle da izvode i amaterski sastavi, pa je tako jedna celokupna tradicija zasnovana na ovoj činjenici. U našoj zemlji istina, sve je manje amaterskih ansambala, što je drugi problem koji nema mnogo veze sa kritikom interpretacije Liturgije Svetog Jovana Zlatoustog Sergeja Rahmanjinova. Ovo delo naime, izveo je možda i jedini profesionalni hor u zemlji koji je publici kadar da ga predstavi u reprezentativnom izdanju. U pitanju je Hor Radio televizije Srbije kojim je dirigovao Bojan Suđić.

SO RTS i Bojan Suđić, Bojan Dugalić klavir 14. II 2023.

Post author:Srđan Teparić
Post published:February 16, 2023
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Muzička produkcija Radio televizije Srbije u poslednje vreme očigledno pokušava da stekne novu publiku, a to se čini popularnijim koncertnim repertoarima koji bi mogli da privuku i pripadnike mlađe generacije. Tako je i na poslednjem koncertu Simfonijskog orkestra Radio televizije Srbije kojim je dirigovao Bojan Suđić, Velika sala Kolarčeve zadužbine bila skoro puna. Domaća publika je oduvek dobro reagovala na muziku Sergeja Rahmanjinova, a njemu su pridodati i popularni komadi Džordža Geršvina i Lenarda Bernštajna. Izabrani su i izvrsni solisti, mlada pijanistička zvezda u usponu pijanista Bogdan Dugalić i trubač Big Benda Radio televizije Srbije Marko Đorđević.

Maja Bogdanović i Danijel Roland sa Simfonijskim orkestrom RTSa i Bojanom Suđićem, 21. 12. 2022.

Post author:Srđan Teparić
Post published:December 22, 2022
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Program koncerta Simfonijskog orkestra Radio televizije Srbije posvećenog francuskim autorima, Kamiju Sen Sansu, Žilu Masneu i Sezaru Franku, u velikoj meri bio je prožet popularnijim delima. U prvom delu koncerta, u nizu su se jedna za drugom smenjivale poznate i dopadljive melodije, što kod publike može da dovede do zasićenja, a izvođače dovodi u iskušenje da pređu granicu dobrog ukusa. Ipak, vođa ansambla Bojan Suđić je uspeo da održi izvestan nivo i da zapravo pokaže da su popularne kompozicije za violinu i orkestar, poput simfonijske poeme Ples smrti Sen Sansa i Meditacije iz opere Tais Masnea ipak umetnička dela.

54. BEMUS ‒ Koncert za mešoviti hor Alfreda Šnitkea, Hor RTS, Bojan Suđić, Saborna crkva, 9. XI 2022.

Post author:Srđan Teparić
Post published:November 10, 2022
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Izvođenje Koncerta za mešoviti hor Alfreda Šnitkea dirigent Bojan Suđić je posvetio uspomeni na nedavno preminulu majku Mirjanu. Potresna muzika ovog kompozitora pisana je na religiozne stihove jermenskog pesnika druge polovine X veka Grigora iz Nareka. Šnitke je u kompoziciji koristio ruski prevod, a publika u Sabornoj crkvi Svetog arhangela Mihaila je pre izvođenja svakog od četiri stava mogla da čuje srpski prevod koji je čitao Nebojša Kundačina. Činjenica da je i sam Šnitke kompoziciju posvetio uspomeni na svog oca, mistični prostor zatamnjene crkve i najpre čudesno žalobna muzika, učinile su izvođenje Hora Radio televizije Srbije na čelu sa Bojanom Suđićem potresnim iskustvom.

Simfonijski orkestar RTS i Bojan Suđić − otvaranje sezone

Post author:Srđan Teparić
Post published:September 15, 2022
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Svako izvođenje bilo koje od devet simfonija Gustava Malera poseban je događaj za publiku i izvođače. Ako bismo govorili o tome koji kompozitor romantizma poseduje najsugestivniju naraciju, verovatno da bi se mnogi odlučili baš za Malera. Ne samo što slušajući bilo koju od simfonija ovog autora sve vreme imamo utisak da nekakav imaginarni junak prolazi kroz različite situacije, već je i intenzitet emocija koja Malerova muzika izaziva ogroman. Narativnost i emocionalnost, recimo da bi to mogle da budu dve ključne odrednice vezane i za Simfoniju broj pet koja u sebi zapravo, sadrži čitav svemir sastavljen od ekspresivnih žanrova drame i lirike iskazanih u nebrojeno mnogo nijansi, kroz posmrtni marš, ples, zvuke prirode, metafiziku.

Kemal Gekić i SO RTS, 9. 2. 2022.

Post author:Srđan Teparić
Post published:February 10, 2022
Post category:Članci
Post comments:0 Comments

Što se ruske simfonijske muzike tiče, dirigent Bojan Suđić je prema njenom izvođenju oduvek gajio posebnu vrstu senzibiliteta. U tumačenjima dela Čajkovskog, Rahmanjinova, Skrjabina i drugih kompozitora poznog XIX i prve polovine XX veka, ovaj dirigent je uspevao da kroz široke dramaturške lukove ostvari upečatljive emocionalne vrhunce. Kroz šest stavova simfonije broj 1 Aleksandra Skrjabina Suđić je pokazao da na poseban način doživljava neobičan malerovsko-slovenski sklop.

O zatvaranju XXII Guitar Art festivala ‒ muzika Hoakina Klerča (6. VI 2021.)

Post author:Srđan Teparić
Post published:June 7, 2021
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Zatvaranje ovogodišnjeg Guitar Art festivala pripalo je muzici Hoakina Klerča gitariste i kompozitora kubanskog porekla koji živi u radi u Nemačkoj. Ovo veče, pre svega će ostati upamćeno po premijernom izvođenju koncerta za gitaru i orkestar Uspomene na Beograd koji je kompozitor posvetio osnivaču Guitar Art festivala Bošku Radojkoviću. Na repertoaru se našla i kompozicija Fantazija na Faljine vrtove koju je Klerč napisao kao omaž čuvenom delu Manuela de Falje Noći u vrtovima Španije. Pre svega ovoga, na repertoaru se iz nekog razloga našao i Adagio Tomaza Albinonija, iako nije jasna poveznica sa pomenuta dva dela. Verovatno da je namera organizatora koncerta bila da na repertoar stavi neku popularniju kompoziciju, jer je i ostatak programa široj publici bio prijemčiv.