Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Testamenat − Miona Cvijović i Rajko Maksimović, koncert ansambala FMU, dirigent Dragana Jovanović, 20. V 2024.
Sudeći po koncertu ansambala Fakulteta muzičke umetosti u Beogradu, izgleda da je Njegoš kao inspiracija pogodan za najrazličitije vrste umetničkih iskaza. Prvi je postavangardni i inspirisan pesmom Luča mikrokozma, dok je drugi oslonjen na tradicionalne muzičke postulate i na Njegošev testament iz 1850. godine.
San o mikrokozmi je kompozicija Mione Cvijović rođene 1989. godine. Ovo muzičko-scensko delo premijerno je izvedeno 2022. kao deo njenog doktorskog umetničkog projekta. Sastoji se od ukupno pet slika, a na koncertu su izvedene tri: Mikrokosmos, Smrt i Rađanje. Na sceni Kolarčeve zadužbine našao se hor Collegium Musicum, Simfonijski orkestar Fakulteta muzičke umetnosti i glumci koji su izvodili koreografiju: u ulozi Boga bio je Đorđije Tatić, u ulozi Satane Nemanja Todorović, u ulozi Junakinje sama kompozitorka Miona Cvijović.
Kompozicija se sastoji od statičnih slika dostignutih neprestanim korišćenjem pedala ili ostinata. Iako je repetitivnost glavni kompozicioni postupak Cvijovićeve, različite promene vertikalne zvučne slike dovode do uzbudljivih dramaturških uspona i padova. Ponavljajući tonovi klavira ili gudački orkestar u okviru koga lagano otkucava ritmički sat, bili su podloga za smene kvalitativno različitih zvučnih tekstura koje je donosio dobro uvežban hor. Dobro izgrađena dramaturgija dela koju je strpljivo nadograđivala dirigentkinja Dragana Jovanović, bila je usmerena ka metafizici u okviru koje su mogući sasvim mali, suptilno prikazani dinamički kontrasti.
Koreografija koja je sasvim jasno ukazivala na simbolički susret između dobra i zla oličenih u vidu Boga i Satane i odnos Junakinje prema ove dve krajnosti, trebalo je da predstavlja otelotvorenje onoga što muzika u sebi nosi. Susret ove dve krajnosti izveden je upečatljivo i uz očiglednu aluziju na stilsku dihotomiju između avangardnog i popularnog. Neprestano se krećući između ova dva okvira, kompozitorka je uspela da ostvari upečatljivu celinu. Sve to ne bi bilo moguće bez ritmički preciznog sviranja orkestra i besprekorne intonacije hora Collegium Musicum.
Testamenat Vladike crnogorskog Petra Petrovića Njegoša Rajka Maksimovića kompozicija je oratorijumskog tipa pisana između 1984. i 1986. godine za solo bas, mešoviti hor, kamerni orkestar i naratora. Posvećena je Darinki Matić-Marović, dirigentkinji koja je tokom svoje karijere vrlo rado interpretirala upravo kompozicije ovog tipa. Poput Pasije Svetog Kneza Lazara, Maksimovićev testamenat sastoji se od mnogobrojnih horskih numera u kojima dominira jasno izražen oratorijumski stil hendlovskog tipa, sa ponekom fugom u okviru dela. Poseban segment čine kvazipojačke numere koje je veoma dobro interpretirao bas Sava Vemić.
Mnogobrojni horski ansambl sastavljen od studenata Fakulteta muzičke umetnosti, akademskog hora Collegium Musicum i muških članova Prvog pevačkog društva 1905. Kulturno umetničkog društva Abrašević iz Šapca bio je uvežban, intonativno čist i uz specifično izgrađenu boju glasova. Kako to već biva na koncertima na kojima nastupaju akademski sastavi, specifičan energetski naboj bio je očigledan, ali i dobro preusmeren u kvalitetnu interpretaciju što je zasluga dirigentkinje Dragane Jovanović. Pitka i atraktivna Maksimovićeva muzika mogla bi da bude nešto poput domaće varijante Orfove kompozicije Karmina Burana, jer je u njoj izgrađen takav balans između zapadne i istočne tradicije, da bi mogao da privuče širi slušalački krug.
Izvrsno izvođenje ansambala Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu kojim je rukovodila Dragana Jovanović govori o izuzetnom potencijalu najprestižnije akademske muzičke institucije u zemlji. Kvalitet izvođenja dve složene i stilski potpuno različite kompozicije ostvaren je na zavidnom nivou i zapravo, ne odstupa mnogo od kvaliteta interpretacije profesionalnih ansambala.
