Muzičke kritike - Muzički limbo

Kiril Trusov violina i Aleksandra Trusova klavir, 18. X 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:October 23, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Porodično muziciranje u sferi umetničke muzike ima izuzetno dugačku tradiciju. Činjenica je ipak da je redak slučaj da svi članovi porodice poseduju jednak umetnički kvalitet. Koncert brata i sestre, violiniste Kirila Trusova i pijanistkinje Aleksandre Trusove ipak je suprotan primer od navedenog. Tako smo mogli da prisustvujemo energičnom i atraktivnom nastupu dvoje umetnika koji su pri tom i izvanredni solisti. Oni poseduju izgrađene solističke karijere, ali i pored toga, njihovi zajednički nastupi predstavljaju uzorne primere stapanja izrazitih individualnosti u jedinstvenu celinu.

Zubin Mehta i Beogradska filarmonija, 11. X 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:October 16, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Burni alpauzi kojima je po petnaesti put u Beogradu dočekan i ispraćen Zubin Mehta, dokaz su kultnog statusa koji jedna od velikih zvezda umetničke muzike ima kod nas. Izvođenje Mocartove uvertire Figarova ženidba i simfonije broj 40 u ge molu i Šubertove simfonije broj 9 u Ce duru poznate i kao Velika, najviše su asocirale na Mehtina viđenja Betovenovih simfonija u kojima je uvek uspevao da stvori interpretacije ispunjene intenzivnom dramom. Ovo se posebno odnosi na ono što smo mogli da čujemo u Šubertovoj simfoniji, dok je Mocartovom delu nedostajalo malo više zahvata koji bi je učinili osobenijom.

Gala koncert posvećen Pučiniju, 8. X 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:October 12, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Kada je italijanska opera u pitanju, za domaću publiku nema mnogo dileme – od svega što umetnička muzika nudi, apsolutni primat zauzima upravo ovaj žanr koji je krajem XIX veka doneo vrhunska umetnička ostvarenja u delu Đakoma Pučinija. Koncert sastavljen od popularnih arija ovog kompozitora bio je pun pogodak, jer su svi ljubitelji opere mogli da čuju najpopularnije arije u izvođenju vrsnih pevača. Osim toga, nije tako česta prilika za publiku da posmatra dirigenta koji je vrsni stručnjak za ovaj žanr, a upravo to bi moglo da se kaže za Jakopa Siparija de Peskaserolija koji se smatra za jednog od najperspektivnijih u Italiji.

Maraton Mocartove muzike u Beogradskoj filharmoniji, 27. IX 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:October 1, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Otvaranje koncertne sezone orkestra Beogradske filharmonije najavljeno je kao petosatni događaj u kome će biti izvođena muzika Mocarta. Ukoliko se u obzir uzmu sve pauze, oko tri sata muzike ovog kompozitora skoro da je stalo u okvir koji je je u stvarnosti bio kraći za pola sata.

Bojan Suđić i Hor Radio televizije Srbije u izvođenju muzike Marka Tajčevića i Stevana Mokranjca, 20. IX 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:September 23, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Otprilike jednom do dva puta godišnje, Hor Radio televizije Srbije na čelu sa dirigentom Bojanom Suđićem obraduje publiku koncertima pravoslavne duhovne muzike. Svaki od njih bio je za pamćenje, jer zaista, nijedan hor u našoj zemlji ne bi mogao da ostvari reprezentativnija izvođenja od pomenutog ansambla. Suđić se na dosadašnjim nastupima pokazao kao ekspert za izvođenje ovog žanra i tako je bilo i na poslednjem koncertu u crkvi Blažene Djevice Marije na Neimaru. Kao i do sada, u tome mu je svesrdno pomagao i njegov student i horski pevač, Jakov Milutinović.

Opera Julije Cezar Georga Fridriha Hendla na 19. festivalu rane muzike (dirigent Predrag Gosta) 16. IX 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:September 16, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Svako izvođenje opere nekog baroknog kompozitora na domaćoj sceni predstavlja događaj od velikog značaja, jer, kao što znamo, publika nije tako često u prilici da sluša dela ovog žanra napisana u 17. i u prvoj polovini 18. veka. Zapravo, da nije entuzijazma dirigenta i čembaliste Predraga Goste, takvo zadovoljstvo gotovo da ne bismo ni imali. Zbog toga je koncertno izvođenje opere Julije Cezar Georga Fridriha Hendla u Atrijumu Narodnog muzeja na istorijskim instrumentima i uz učešće mahom odličnih vokalnih solista, bio odličan povod da se uz relevantnu interpretaciju, publika saživi sa strastima koje u sebi nose ljubav i rat, kako je to već uobičajeno u baroknim vokalnim kompozicijama.

Sreten Krstić i Gudački orkestar RTS, 7. IX 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:September 9, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Kreirati popularan koncertni program umetničke muzike na takav način da zadovoljava određene estetske kriterijume a da istovremeno podilazi ukusu publike, oduvek je predstavljao vrhunski izazov za one koje u muzičkim institucijama brinu o tome. Koncert gudača simfonijskog orkestra predvođenih violinistom Sretenom Krstićem upravo je bio jedan od onih koji nije namenjen samo usko stručnoj publici. U upravo izrečenom zapravo, leži i sva problematika privlačenja publike u koncertne dvorane, koje su ne samo kod nas, već i u čitavom svetu, sve praznije. Međutim, činjenica je da čak i najhermetičnije kompozicije mogu za slušaoce da budu atraktivne ukoliko se izvedu dobro i ukoliko su vešto uklopljene u program koncerta.

Tako čine sve − Mocartova opera u Madlenianumu, kineski i srpski umetnici, 18. VII 2024. (prvo veče)

Post author:Srđan Teparić
Post published:July 22, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Obično se muzika Volfganga Amadeusa Mocarta smatra jednostavnom za percepciju, pa se tako za slušanje preporučuje čak i bebama. O tome kako se sluša muzika ovog kompozitora napisano je mnoštvo stranica − ne samo stručna literatura već i internet portali u nedostatku senzacionalistički intoniranih vesti u nekim prilikama govore o blagodatima Mocartove muzike. Ukoliko u obzir uzmemo okolnost da je ovaj kompozitor već odavno postao deo popularne kulture, svaka interpretacija njegove muzike morala bi da bude neopterećena težinom, laka i perfektna. Međutim, iza prirodno izvajanih melodija i logičnih harmonskih sledova, krije se neverovatan izazov za izvođače, bez obzira o kom žanru je reč.

Misa Kriolja Ariela Ramiresa na kraju sezone Muzičke produkcije RTSa, dirigent Dragana Radaković, 5. VII 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:July 8, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Bivajući savremenici vremena u kome mešanja popularnih i ozbiljnih žanrova postaju sasvim normalna stvar, morali bismo i da preispitamo sopstvena gledišta koja su u vezi sa često veštačkim podelama na visoko estetizovane umetničke iskaze i takozvane „lake note“. Iako na prvi pogled može da zvuči apsurdno, nema boljeg primera spajanja dve različite životne koncepcije od onog koji se praktikuje u duhovnoj muzici. S obzirom na činjenicu da život crkve nije odvojen od svakodnevnog života, sasvim je logično da su svetovni napevi oduvek bivali korišćeni i u bogoslužbene svrhe, ali je i činjenica da u savremenom trenutku, takva mešanja imaju sasvim osobeno značenje.

Simeon Zomerhalder na Oboa festu, 11. VI 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:June 17, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Nastup švajcarskog oboiste Simonea Zomerhaldera na ovogodišnjem Oboa festu predstavljao je ogledan primer uglađenog sviranja prepunog lepih manira. Ukoliko u obzir uzmemo i činjenicu da je ovaj umetnik publici u sali Beogradske filharmonije pokazao kako se kleše dobro uobličena melodijska linija i još mnoštvo drugih, prefinjenih interpretativnih osobina, mogli bismo da kažemo da smo prisustvovali nastupu oboiste svetskog kalibra.