Muzičke kritike - Muzički limbo

Misa Kriolja Ariela Ramiresa na kraju sezone Muzičke produkcije RTSa, dirigent Dragana Radaković, 5. VII 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:July 8, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Bivajući savremenici vremena u kome mešanja popularnih i ozbiljnih žanrova postaju sasvim normalna stvar, morali bismo i da preispitamo sopstvena gledišta koja su u vezi sa često veštačkim podelama na visoko estetizovane umetničke iskaze i takozvane „lake note“. Iako na prvi pogled može da zvuči apsurdno, nema boljeg primera spajanja dve različite životne koncepcije od onog koji se praktikuje u duhovnoj muzici. S obzirom na činjenicu da život crkve nije odvojen od svakodnevnog života, sasvim je logično da su svetovni napevi oduvek bivali korišćeni i u bogoslužbene svrhe, ali je i činjenica da u savremenom trenutku, takva mešanja imaju sasvim osobeno značenje.

Simeon Zomerhalder na Oboa festu, 11. VI 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:June 17, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Nastup švajcarskog oboiste Simonea Zomerhaldera na ovogodišnjem Oboa festu predstavljao je ogledan primer uglađenog sviranja prepunog lepih manira. Ukoliko u obzir uzmemo i činjenicu da je ovaj umetnik publici u sali Beogradske filharmonije pokazao kako se kleše dobro uobličena melodijska linija i još mnoštvo drugih, prefinjenih interpretativnih osobina, mogli bismo da kažemo da smo prisustvovali nastupu oboiste svetskog kalibra.

Oleg Pohanovski violina, Natalija Mladenović klavir, Gvarnerius 4. VI 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:June 10, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

U medijima najavljen kao jedan od najvećih svetskih virtuoza, kanadski violinista ruskog porekla Oleg Pohanovski zaista spada u tip muzičara koji poseduje izvanrednu tehniku. Ipak, svrstavanje u red najvećih svetskih zvezda pomalo je preterano i ovakav potez trebalo bi shvatiti kao marketinški trik. Sala Ustanove kulture Gvarnerius bila je puna, a i sam umetnik se dobro potrudio da ne razočara publiku. Nastupivši sa izvanrednom pijanistkinjom Natalijom Mladenović, koncert je završio uz burne ovacije.

Veče Filipa Glasa − Nemanja Stanković i Vladimir Milošević, 1. VI 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:June 3, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Veče muzike Filipa Glasa održano u Sali Beogradske filharmonije, ostvareno je uz učešće dvojice izvanerednih muzičara – pijaniste Vladimira Miloševića i violončeliste Nemanje Stankovića. S obzirom na činjenicu da je koncert održan u okviru programa međunarodne konferencije Minimalistička prožimanja, repertoar je koncipiran stručno. Osmislila ga je Laura Emeri sa Emori univerziteta u Atlanti, uspevši da na reprezentativan način pokrije različite periode Glasovog stvaralaštva.

LP duo, Sandra i Jerun van Vejn − Canto ostinato Simeona ten Holta

Post author:Srđan Teparić
Post published:June 3, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Spektakularan koncert klavirskog sastava LP duo koji sačinjavaju Sonja Lončar i Andy Pavlov alias Andrija Pavlović i klavirskog dua holandskih muzičara Sandre i Jeruna van Vejna, bio je prilika i za one koje nisu naklonjeni muzičkom minimalizmu, da čuju kako zaista treba da se interpretira muzika koja pripada pomenutom pravcu. Na repertoaru se našla jedna jedina kompozicija čije izvođenje je trajalo oko sat i petnaest minuta – u pitanju je Canto ostinato Simeona ten Holta, koju smo slušali u verziji za dva akustična i dva Duality hibridna klavira. Napisana je 1979. godine i u krugovima ljubitelja minimalizma stekla je veliku popularnost.

Testamenat − Miona Cvijović i Rajko Maksimović, koncert ansambala FMU, dirigent Dragana Jovanović, 20. V 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:May 25, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Sudeći po koncertu ansambala Fakulteta muzičke umetosti u Beogradu, izgleda da je Njegoš kao inspiracija pogodan za najrazličitije vrste umetničkih iskaza. Prvi je postavangardni i inspirisan pesmom Luča mikrokozma, dok je drugi oslonjen na tradicionalne muzičke postulate i na Njegošev testament iz 1850. godine.

Vaskršnji koncert u kripti Hrama Svetog Save, 7. V 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:May 13, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Koncerti horske muzike, naročito duhovne, trebalo bi da imaju poseban tretman, jer tradicija bavljenja umetničkom muzikom u Srbiji i među Srbima, započela je pevanjem. Dok su kompozitori koji pripadaju velikim evropskim narodima tokom XIX veka ostvarivali vrhunske domete u svim zamislivim žanrovima instrumentalne i vokalne muzike, tradicija horskog pevanja kod nas započela je skromno, da bi svoje vrhunske domete doživela sa delovanjem Stevana Mokranjca.

Emili Bejnon

Post author:Srđan Teparić
Post published:May 3, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Kada su vrhunski izvođači u pitanju, često se nameće pitanje gesta i načina na koji veliki umetnici iskazuju emociju. Relevantne interpretacije upravo su takve zbog činjenice da se ono što je deo muzike same, u tolikoj meri usklađuje sa psihološkim gestom interpretatora da postaju jedinstveni. U takvim situacijama ne postoji usiljenost ili neadekvatnost telesnog gesta, jer i samo telo preko muzičkog instrumenta iskaz sprovodi prema slušaocu. Upravo takav vid usklađenosti krasi izvođaštvo flautistkinje Emili Bejnon, koja je pred beogradskom publikom nastupila u sali Beogradske filharmonije sa pijanistom Endrjuom Vestom.

U čast Pučiniju, koncert Hora i Simfonijskog orkestra Radio televizije Srbije, 25. IV 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:April 29, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Još jedan u nizu uspešnih koncerata Muzičke produkcije Radio televizije Srbije u ovoj sezoni održan je po receptu koji očigledno, odlično prolazi kod publike. Naime, biraju se uglavnom popularniji, ali i atraktivni programi koji su takvi i zbog pažljivog izbora izvođača. Orkestar i hor iz koncerta u koncert pokazuju uvežbanost i svedoci smo nadahnutih interpretacija. Da prethodni pridev nije samo olako izrečena fraza koja se često koristi u napisima ovog tipa, upravo ćemo dokazati prikazom koncerta posvećenom muzici Đakoma Pučinija.

Opera Sankt Peterburga u Madlenianumu, 17. IV 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:April 23, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Obično su operski gala koncerti prilika da se pevači predstave u najboljem izdanju, dok publika na ovakve događaje dolazi da bi čula najpopularnije arije, uglavnom preuzete iz bel kanto repertoara XIX veka. Upravo takvo veče priredili su nam i prvaci Opere Sankt-Peterburga nimalo ne odstupajući od konvencija vezanih za ovakve koncerte. Tako smo na samom kraju večeri mogli da slušamo numeru iz Travijate „Vinska pesma“, što je već oproban recept za završno razgaljivanje publike. Ono što je delovalo iznenađujuće jeste činjenica da nismo mogli da čujemo ni jednu Pučinijevu ariju, a prava je šteta što se od ruske muzike, na programu našla jedino numera iz opere Aleko Rahmanjinova. Iako je slovenski repertoar bio dopunjen i arijom Rusalke iz istoimenog Dvoržakovog dela, očekivalo se da ipak, u većoj meri bude predstavljeno nešto iz ogromnog korpusa koji nudi ruska opera, ali, to se nije desilo.