Muzičke kritike - Muzički limbo

Oleg Pohanovski violina, Natalija Mladenović klavir, Gvarnerius 4. VI 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:June 10, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

U medijima najavljen kao jedan od najvećih svetskih virtuoza, kanadski violinista ruskog porekla Oleg Pohanovski zaista spada u tip muzičara koji poseduje izvanrednu tehniku. Ipak, svrstavanje u red najvećih svetskih zvezda pomalo je preterano i ovakav potez trebalo bi shvatiti kao marketinški trik. Sala Ustanove kulture Gvarnerius bila je puna, a i sam umetnik se dobro potrudio da ne razočara publiku. Nastupivši sa izvanrednom pijanistkinjom Natalijom Mladenović, koncert je završio uz burne ovacije.

Veče Filipa Glasa − Nemanja Stanković i Vladimir Milošević, 1. VI 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:June 3, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Veče muzike Filipa Glasa održano u Sali Beogradske filharmonije, ostvareno je uz učešće dvojice izvanerednih muzičara – pijaniste Vladimira Miloševića i violončeliste Nemanje Stankovića. S obzirom na činjenicu da je koncert održan u okviru programa međunarodne konferencije Minimalistička prožimanja, repertoar je koncipiran stručno. Osmislila ga je Laura Emeri sa Emori univerziteta u Atlanti, uspevši da na reprezentativan način pokrije različite periode Glasovog stvaralaštva.

LP duo, Sandra i Jerun van Vejn − Canto ostinato Simeona ten Holta

Post author:Srđan Teparić
Post published:June 3, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Spektakularan koncert klavirskog sastava LP duo koji sačinjavaju Sonja Lončar i Andy Pavlov alias Andrija Pavlović i klavirskog dua holandskih muzičara Sandre i Jeruna van Vejna, bio je prilika i za one koje nisu naklonjeni muzičkom minimalizmu, da čuju kako zaista treba da se interpretira muzika koja pripada pomenutom pravcu. Na repertoaru se našla jedna jedina kompozicija čije izvođenje je trajalo oko sat i petnaest minuta – u pitanju je Canto ostinato Simeona ten Holta, koju smo slušali u verziji za dva akustična i dva Duality hibridna klavira. Napisana je 1979. godine i u krugovima ljubitelja minimalizma stekla je veliku popularnost.

Testamenat − Miona Cvijović i Rajko Maksimović, koncert ansambala FMU, dirigent Dragana Jovanović, 20. V 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:May 25, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Sudeći po koncertu ansambala Fakulteta muzičke umetosti u Beogradu, izgleda da je Njegoš kao inspiracija pogodan za najrazličitije vrste umetničkih iskaza. Prvi je postavangardni i inspirisan pesmom Luča mikrokozma, dok je drugi oslonjen na tradicionalne muzičke postulate i na Njegošev testament iz 1850. godine.

Vaskršnji koncert u kripti Hrama Svetog Save, 7. V 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:May 13, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Koncerti horske muzike, naročito duhovne, trebalo bi da imaju poseban tretman, jer tradicija bavljenja umetničkom muzikom u Srbiji i među Srbima, započela je pevanjem. Dok su kompozitori koji pripadaju velikim evropskim narodima tokom XIX veka ostvarivali vrhunske domete u svim zamislivim žanrovima instrumentalne i vokalne muzike, tradicija horskog pevanja kod nas započela je skromno, da bi svoje vrhunske domete doživela sa delovanjem Stevana Mokranjca.

Emili Bejnon

Post author:Srđan Teparić
Post published:May 3, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Kada su vrhunski izvođači u pitanju, često se nameće pitanje gesta i načina na koji veliki umetnici iskazuju emociju. Relevantne interpretacije upravo su takve zbog činjenice da se ono što je deo muzike same, u tolikoj meri usklađuje sa psihološkim gestom interpretatora da postaju jedinstveni. U takvim situacijama ne postoji usiljenost ili neadekvatnost telesnog gesta, jer i samo telo preko muzičkog instrumenta iskaz sprovodi prema slušaocu. Upravo takav vid usklađenosti krasi izvođaštvo flautistkinje Emili Bejnon, koja je pred beogradskom publikom nastupila u sali Beogradske filharmonije sa pijanistom Endrjuom Vestom.

U čast Pučiniju, koncert Hora i Simfonijskog orkestra Radio televizije Srbije, 25. IV 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:April 29, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Još jedan u nizu uspešnih koncerata Muzičke produkcije Radio televizije Srbije u ovoj sezoni održan je po receptu koji očigledno, odlično prolazi kod publike. Naime, biraju se uglavnom popularniji, ali i atraktivni programi koji su takvi i zbog pažljivog izbora izvođača. Orkestar i hor iz koncerta u koncert pokazuju uvežbanost i svedoci smo nadahnutih interpretacija. Da prethodni pridev nije samo olako izrečena fraza koja se često koristi u napisima ovog tipa, upravo ćemo dokazati prikazom koncerta posvećenom muzici Đakoma Pučinija.

Opera Sankt Peterburga u Madlenianumu, 17. IV 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:April 23, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Obično su operski gala koncerti prilika da se pevači predstave u najboljem izdanju, dok publika na ovakve događaje dolazi da bi čula najpopularnije arije, uglavnom preuzete iz bel kanto repertoara XIX veka. Upravo takvo veče priredili su nam i prvaci Opere Sankt-Peterburga nimalo ne odstupajući od konvencija vezanih za ovakve koncerte. Tako smo na samom kraju večeri mogli da slušamo numeru iz Travijate „Vinska pesma“, što je već oproban recept za završno razgaljivanje publike. Ono što je delovalo iznenađujuće jeste činjenica da nismo mogli da čujemo ni jednu Pučinijevu ariju, a prava je šteta što se od ruske muzike, na programu našla jedino numera iz opere Aleko Rahmanjinova. Iako je slovenski repertoar bio dopunjen i arijom Rusalke iz istoimenog Dvoržakovog dela, očekivalo se da ipak, u većoj meri bude predstavljeno nešto iz ogromnog korpusa koji nudi ruska opera, ali, to se nije desilo.

Beogradska filharmonija, Valentin Urjupin, I i XV simfonija Šostakoviča, 12. IV 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:April 15, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Dve simfonije Dmitrija Šostakoviča, prva i poslednja, petnaesta po redu, ne samo što bi mogle da sažmu razvojni put jednog od najvećih kompozitora XX veka, već bi kroz njihovo poređenje umnogome mogla da se razume epoha modernizma. Prva simfonija je delo devetnaestogodišnjeg kompozitora i napisana je između 1924. i 1925. godine. Gotovo neverovatno zvuči da je ovako kompleksno delo perfektne kamerne orkestracije napisao tako mlad kompozitor, jer u njoj je anticipirano sve ono što će kasnije krasiti opus ovog umetnika. Individualne crte stvaralaštva Šostakoviča sasvim su dovoljne za objašnjenje jednog od glavnih modernističkih tokova koji bi mogao da bude sačinjen samo od njegovih dela. Anticipacija budućih zbivanja prikazana je u Simfoniji broj 15 iz 1971. godine, koja vrvi od citata.

Hor RTS i Olga Biserčić − Valceri za hor Johanesa Bramsa, 31. III 2024

Post author:Srđan Teparić
Post published:April 1, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Govoreći o stihovima Georga Fridriha Daumera koje je Johanes Brams iskoristio za komponovanje valcera za hor i klavir u četiri ruke, Johan Volfgang Gete je sa mnogo divljenja pisao da su oni „po sebi savršeni da ih nikakva muzika ne može poboljšati“. Međutim, sam kompozitor je sa toliko veštine uspeo da pronikne u različite vidove iskazivanja lirskog i igračkog, da bismo sa pravom mogli da kažemo da se u njima nalazi gotovo celokupan kosmos koji u sebi poseduje romantičarska linija karakteristična za sentimentalnu atmosferu salona i bežanje od stvarnosti u vrtloge ljubavnih osećanja koja su nekada uzvišena a nekada i zastrašujuće sumorna. Kao autor iza koga je tradicija vokalne lirike i instrumentalnog plesa kakvi su lendler i valcer imala već snažno utemeljenje, Brams je u dva opusa 52 i 65 koje je nazvao Ljubavni valceri i Novi ljubavni valceri, na nepretenciozan način uspeo da ostvari autentičan opus iz koga već mogu da se nazru kasnije opsesije ovim plesom kod Malera, kasnije i kod Šenberga, Ravela i mnogih drugih kompozitora.