Najpoznatiji srpski trubač koji se bavi umetničkom muzikom Mladen Đorđević, održao je koncert u Studentskom kulturnom centru na kome smo mogli da slušamo dela srpskih kompozitora napisanih za ovaj instrument. Uglavnom su izvedena uz pratnju klavira koji je svirao Uki Ovaskainen. Od jedanaest kompozicija na repertoaru, čak pet su bile premijere.
Kratki polusatni koncert gudačkog orkestra Metamorfozis, sastava koji već godinama uspešno vodi Saša Mirković, održan je u dvorani bioskopa Balkan. Zamračena sala i upaljene sveće ukazivali su na mistični ambijent koji je u potpunosti bio u skladu sa repertoarom na kome su se našle kompozicije religioznog karaktera savremenih kompozitora. Koncert je bio posvećen nedavno preminuloj Isidori Žebeljan i otuda i naziv događaja O čuvarima, o anđelima.
Nekoliko značajnih autora srpske muzike, deo svog opusa posvetili su klavirskoj muzici i na tom polju ostavili trag. Možda je i najvažniji među njima Vasilije Mokranjac, čiju klavirsku muziku je za diskografsku kuću CPO snimio pijanista Vladimir Gligorić u studiju Hans Rosbaud koji pripada Jugozapadnom nemačkom radiju u Baden Badenu, između 21. i 23. februara 2017. godine. Izvođenje klavirske muzike Vasilija Mokranjca zahteva vrhunsko vladanje izvođačkom tehnikom. Izrazito pijanistički i uz dubinsko poniranje u neobično bogatu fikciju jednog od najvećih srpskih kompozitora, Vladimir Gligorić je na jednom kompakt disku ponudio glavninu klavirskih dela iz različitih stvaralačkih faza ovog autora.
Гостовање руских уметника, виолончелисте Павела Гомзијакова и пијанисте Николаја Луганског у великој сали Коларчеве задужбине представљао је догађај од изузетног значаја. Реч је о уметницима који су врхунски мајстори својих инструмената и који су светске звезде, што поготово може да се каже за Луганског. Публици су се приказали репертоаром који у сваком смислу спада у сам врх литературе посвећене виолончелу и клавиру, а у питању су сонате Клода Дебисија, Дмитрија Шостаковича и Сергеја Рахмањинова.
Koncerti orkestra Beogradske filharmonije u poslednje vreme, ispunjeni su žarom i očiglednom željom muzičara da nadoknadne vreme u kome uopšte nisu muzicirali. Iskazivanju entuzijazma pogodovao je i izbor programa sa kojim su se u sali Beogradske filharmonije na tri koncerta zaredom, predstavili publici. U pitanju su bile kompozicije uglavnom vedrog karaktera, uvertira za operu Italijanka u Alžiru Đoakina Rosinija, Koncert za hornu i orkestar broj 2 u Es duru K 417 Vofganga Amadeusa Mocarta i Simfonija broj 104 u De duru Jozefa Hajdna. Orkestrom je dirigovao nemački dirigent Valentin Egel, umetnik mlađe generacije koji je trenutno generalni muzički direktor Hrvatskog narodnog kazališta Rijeka i Riječkog simfonijskog orkestra.
Kiril Petrenko i Orkestar Bavarske državne opere spadaju u red najboljih evropskih orkestara što ne treba da čudi s obzirom na vrhunski renome koji se vezuje za opersku kuću iz Minhena. Upravo zbog činjenice da ovakve interpretacije slušaocima u najčistijem vidu nude složene svetove različitih umetničkih poetika, ovakva iskustva ne bi trebalo da se propuste.
Očekivano bi bilo da posle duže vremenske pauze orkestar Beogradske filharmonije još uvek ne zvuči dovoljno usaglašeno. Za program koncerta održanog u sali Beogradske filharmonije, odabrana je orkestarska muzika Feliksa Mendelsona koja ne zahteva veliki ansambl. Većina mogućih interpretativnih problema u njoj svedena je na dijalogiziranja između korpusa drvenih duvačkih instrumenata uz učešće horni ili truba i deonice gudača. Upravo stepen usaglašavanja zvuka između ove dve sile, mogao bi da bude pokazatelj kvaliteta orkestra. Mora se priznati da je dirigent Gabrijel Felc publici uspeo da pokaže da ansambl poseduje prilično dobar potencijal i da su njegovi članovi itekako raspoloženi da nastave tamo gde su stali prošlog proleća. Na programu su bile dve uvertire, Hebridi i Lepa Meluzina kao i simfonija broj 4 u A duru Italijanska.
Koncerti rane muzike koje već godinama organizuje dirigent Predrag Gosta, mesta su na kojima mogu da se čuju izvođenja na starim instrumentima od strane školovanih muzičara iz inostranstva. Upravo zahvaljujući događajima kao što su Beogradska barokna akademija i Festival rane muzike koje ovaj dirigent organizuje, kreirana je nova generacija domaćih muzičara koji ranu muziku izvode kao što se to radi i u velikim svetskim centrima. Osim edukativne strane, slušati popularnu muziku renesanse i baroka može da bude veoma zabavno. Na ovom koncertu neke stvari nisu baš štimale, ali, kao i uvek na Gostinim koncertima, monotinje nije nedostajalo. Uostalom, stvari su mnogo bolje funkcionisale na narednom koncertu.
Godine 2020. trebalo je da se održi koncert kojim bi se obeležio jubilej devedeset godina od rođenja američkog kompozitora grčkog porekla Andreasa Makrisa. Usled okolnosti izazvanih pojavom virusa korona, koncert je sa izvesnim zakašnjenjem održan tek ovih dana. U velikoj sali Kolarčeve zadužbine, u nedeljnom jutarnjem terminu za promenadni koncert, Gudački simfonijski orkestar Makris nastupio je pod dirigentskom palicom Predraga Goste.
Članovi klavirskog dua VooDoo Vuk Božilović i Dušan Grozdanović ponudili su žustre i energične interpretacije i ujedno su pokazali da poseduju dovoljno kvaliteta da bi mogli da ih smatramo respektabilnim sastavom. Ovdašnja publika je već navikla na izvrsne nastupe Bizjak dua i LP dua, dva sastava koji su dostigli visoke izvođačke standarde, pa je utoliko uspeh dva mlada umetnika vredniji poštovanja.