Jedan od najvećih flautista današnjice Denis Burjakov, beogradskoj je publici u dvorani Kolarčeve zadužbine priredio koncert na kome su mogli da se uvere u njegove kvalitete. Program koncerta bio je obiman i sastavljen od dela različitih epoha. Sa Burjakovim je nastupio pijanista Filip Milisavljević koji se odlično snašao u ulozi klavirskog saradnika.
Iako u razmatranju i ocenjivanju koncerta pijaniste Abisala Gergijeva neće biti uzimano u obzir da je on sin velikog ruskog dirigenta Valerija Gergijeva, ipak, moralo bi da se istakne da je to činjenica koju je nemoguće zaobići u bilo kom kontekstu. Rođen je 2000. godine u Sankt Peterburgu i završio je srednju muzičku školu pri Konzervatorijumu Sankt Peterburga Rimski-Korsakov. Trenutno je student na Konzervatorijumu Nove Engleske u Bostonu. U programu koncerta piše i da se usavršava sa pijanistkinjom Mirom Jevtić. Na koncertu u galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, ovaj mladi umetnik izveo je kompozicije Franca Šuberta, Sergeja Rahmanjinova i Aleksandra Skrjabina.
Već nekoliko godina unazad, beogradska publika ima priliku da gleda produkcije Opere iz Sankt Peterburga. Na sceni Narodnog pozorišta, ove godine smo imali priliku da slušamo operu koja nije deo standardnog operskog repertoara u našoj zemlji. U pitanju je Elektra Riharda Štrausa za čiju režiju je bio zadužen Jurij Aleksandrov, jedan od najpoznatijih ruskih reditelja.
Koncert pijaniste Vaška Dantaša u velikoj sali Kolarčeve zadužbine, bio je retka prilika da se publika upozna sa malo drugačijim pijanističkim repertoarom. Ovaj umetnik je prošle godine objavio kompakt disk na kome su se našli ciklusi i salonski komadi Roberta Šumana, Karla Rajnekea, kao i portugalskih kompozitora Viane da Mote, Alešandrija Hej Kolasa, Oskara da Silve i Eduarda Burneja. Na beogradskom koncertu, Dantaš je izveo iste one kompozicije koje su se našle na tom izdanju, pa je pijanista čak poštovao i redosled po kome su odsvirane.
Sudeći po izboru repertoara, poslednji koncert Beogradske filharmonije ukazivao je na atmosferu leta i boravka u prirodi. Nokturno za duvački ansambl Feliksa Mendelsona, Koncert za klarinet i orkestar Volfganga Amadeusa Mocarta i Serenada broj 2 Johanesa Bramsa, sve su to kompozicije koje u sebi nose štimung koncerata na otvorenom i neobaveznog ćaskanja koje bi kao pratnja dobro pristajalo ovoj muzici. U svim navedenim kompozicijama, bez obzira na vreme njihovog nastanka, oseća se duh serenada i divertimenta XVIII veka, duh popularnih melodija narodnog porekla u kojima mogu da se nazru lovački i pastoralni motivi.
Zatvaranje ovogodišnjeg Guitar Art festivala pripalo je muzici Hoakina Klerča gitariste i kompozitora kubanskog porekla koji živi u radi u Nemačkoj. Ovo veče, pre svega će ostati upamćeno po premijernom izvođenju koncerta za gitaru i orkestar Uspomene na Beograd koji je kompozitor posvetio osnivaču Guitar Art festivala Bošku Radojkoviću. Na repertoaru se našla i kompozicija Fantazija na Faljine vrtove koju je Klerč napisao kao omaž čuvenom delu Manuela de Falje Noći u vrtovima Španije. Pre svega ovoga, na repertoaru se iz nekog razloga našao i Adagio Tomaza Albinonija, iako nije jasna poveznica sa pomenuta dva dela. Verovatno da je namera organizatora koncerta bila da na repertoar stavi neku popularniju kompoziciju, jer je i ostatak programa široj publici bio prijemčiv.
Retka je prilika muzičko-scensko delo Priča o vojniku Igora Stravinskog, a to zadovoljstvo imali smo zahvaljujući Beogradskoj filharmoniji u čijoj je sali izvedeno. Reč je zapravo o istinskoj drami u kojoj monolozi zauzimaju značajno mesto, a za njih su bili zaduženi direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac i glumica i koreograf Una Đelošević, dok je režiser bio Nikola Zavišić.
Mnogo reči hvale izgovoreno je u vezi sa interpretacijom Aleksandra Sinčuka, ali zaista, posle sjajnog resitala u Kolarčevoj zadužbini, mora se reći da njegov nastup predstavlja pravo osveženje za ovdašnju muzičku scenu. Iza ovog umetnika još uvek stoji robustnost, energičnost i mladalački polet, koji je ipak bivao ukroćen u nešto što bismo mogli da nazovemo zdravim pristupom interpretaciji. Zaista će zanimljivo biti pratiti njegovu dalju karijeru, a već negde i može da se nasluti da bi i u zrelijim godinama Sinčuk mogao da postigne i još mnogo više. Pisac ovih redova, svakako će sa velikom pažnjom pratiti buduće nastupe mladog ruskog umetnika.
Najpoznatiji srpski trubač koji se bavi umetničkom muzikom Mladen Đorđević, održao je koncert u Studentskom kulturnom centru na kome smo mogli da slušamo dela srpskih kompozitora napisanih za ovaj instrument. Uglavnom su izvedena uz pratnju klavira koji je svirao Uki Ovaskainen. Od jedanaest kompozicija na repertoaru, čak pet su bile premijere.
Kratki polusatni koncert gudačkog orkestra Metamorfozis, sastava koji već godinama uspešno vodi Saša Mirković, održan je u dvorani bioskopa Balkan. Zamračena sala i upaljene sveće ukazivali su na mistični ambijent koji je u potpunosti bio u skladu sa repertoarom na kome su se našle kompozicije religioznog karaktera savremenih kompozitora. Koncert je bio posvećen nedavno preminuloj Isidori Žebeljan i otuda i naziv događaja O čuvarima, o anđelima.