Pisati o koncertima ljudi koje poznajete nemoguće je bez onoga što se naziva „sukob interesa“. Tako je i odbrana doktorskog projekta Dine Hadžiomerović, odnosno, koncert održan u sali Kolarčeve zadužbine, za pisca ovih redova predstavljao prijatno suočavanje sa sopstvenom istorijom studiranja na Fakultetu muzičke umetnosti. Zbog toga o Dininom koncertu ne želim da pišem iz ugla stručnjaka, jer to zaista ne bi bilo fer. Ono što su na ovoj odbrani svi mogli da čuju jeste činjenica da doktorandi koji studiraju na našem fakultetu, pa tako i Dina, suvereno vladaju formama dela koja interpretiraju. Naravno, kada kažemo forma, svakako se podrazumeva da tu ne mislimo na trodelne pesme i sonatne oblike. Naime, svirajući muziku ruskih kompozitora, Čajkovskog, Skrjabina, Balakirjeva i Rahmanjinova, Dina nam je predočila formalno uobličene iskaze, bilo da je reč o prirodnim pojavama (Godišnja doba Čajkovski), burnim treperinjima duše i metafizičkoj lirici (Skrjabin etide op. 8, Rahmanjinov Muzički momenti) ili atmosferi noći (Balakirjev Nokturno). Ovome bi trebalo pridodati i još jednu činjenicu vezanu za sviranje Dine Hadžiomerović, a reč je o sposobnosti isticanja kolorita. Podrazumeva se da student doktorskih studija poseduje dobru tehniku sviranja i nepotrebno bi bilo da se ta činjenica posebno ističe. Ono što je u svemu ovome najvažnije, zapravo je povod zbog koga je ovaj kratki tekst napisan. Srpska muzička pedagogija je i zvanično dobila još jednog profesora koji može da se pohvali vrhunskim obrazovanjem, za šta je u ovom slučaju zaslužan i mentor Maja Rajković. Dina Hadžiomerović se kao profesor klavira već dokazala velikim brojem dobrih i uspešnih đaka koji su posle srednje škole, učenje sviranja klavira nastavili na akademskom nivou. Zbog budućnosti ove zemlje i prosperiteta naroda koji živi na ovim prostorima, trebali bismo da podržimo ovakve poduhvate koji najčešće prolaze nezapaženo.