Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Hor Rts i Jakovi Milutinović, muzika Stanislava Biničkog, 23. 11. 2022.
Ove godine navršava se jubilej − stotinu pedeset godina od rođenja klasika srpske muzike Stanislava Biničkog i osamdeset godina od njegove smrti. Ova značajna godišnjica obeležena je nastupom Hora Radio televizije Srbije sa repertoarom koji je predstavljao reprezentativan presek njegovog opusa, o čemu smo dosta toga mogli da čujemo od muzikološkinje Ivane Neimarević. Šansu da nastupi na celovečernjem koncertu dobio je talentovani student osnovnih studija odseka za dirigovanje Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu Jakov Milutinović.
U vreme kada su koncerti klasične muzike ponekad i sablasno prazni, činjenica da je sala Doma vojske bila puna i da je mnogo ljudi stajalo sa strane, govori u prilog tome da dobro sastavljen repertoar još uvek može da privuče slušaoce, čak i bez mnogo reklame. I crkvena i svetovna vokalna muzika Biničkog je prijemčiva jer pogađa u temperament ljudi sa ovih prostora. Što se crkvene muzike tiče, kod ovog autora je očigledna inspiracija Mokranjcem, ali je i vidan uticaj ruske crkvene višeglasne muzike XIX veka. Na koncertu je izvedeno kompletno Opelo, kao i odlomci iz Liturgije Svetog Jovana Zlatoustog. Jakov Milutnović je horom rukovodio sigurno dok je i sama interpretacija bila uvežbana do detalja. Za razliku od Stankovićevih, Marinkovićevih, Mokranjčevih i Hristićevih crkvenih dela, duhovne kompozicije Stanislava Biničkog nisu u tolikoj meri zaživele na koncertnim podijumima, niti na bogosluženjima. Zbog toga je i izvođenje ovih dela većini publike delovalo kao otkrivanje nečeg novog, iako nas od njihovog nastanka deli čitav jedan vek.
Naročito atraktivan je bio drugi deo koncerta na kome je izveden svetovni repertoar. Da hor poseduje odličan potencijal, pokazali su odlični horski solisti koji su izveli solo pesme Biničkog uz pratnju pijaniste Milivoja Veljića. Sevdalijski štimung i senzibilitet gradske muzike, prikazan je u pesmama Po polju je kiša pala koju je temperamentno izveo Vanja Biserčić, Na Liparu čiju tugu je uspešno prikazala Vojka Đorđević, a za svaku pohvalu su i izvođači pesama Da su meni oči moje − Aleksandar Novaković i Suzo moja ‒ Miloš Gašić. Ipak, publiku je najviše oduševila solistkinja Lara Kalapiš, alt retke i veoma lepe tamne boje glasa koja je interpretirala pesmu Noćas nisu sjale zvezdice na nebu.
Na koncertu su mogle još i da se čuju horske kompozicije pisane u folklornom duhu od kojih bismo posebno izdvojili šaljivi skerco Hm? čiji karakter je dirigent izvrsno naglasio nadahnuto vodeći odlično uvežban muški hor. Ostale horske kompozicije izvedene na koncertu U kolu i Dvoje dragih interpretirane su uz isticanje istih onih izvođačkih kanona korišćenih prilikom izvođenja Marinkovićevih Kola ili Mokranjčevih Rukoveti. To se posebno odnosi na istaknutu dikciju, koja je bila besprekorna.
Hor Radio televizije Srbije ima svojih vrlina i mana, ali je činjenica da je ovaj, najznačajniji profesionalni hor u zemlji najbolji tumač srpske crkvene i duhovne muzike upravo mokranjčevskog senzibiliteta. Naročito dobro su istaknuti muški glasovi, sa razdvajanjima deonica basa, baritona i tenora koji su i na ovom koncertu ostvareni uz odlično održavan zvučni balans. Sklapanje horske boje sa ženskim glasovima je u priličnoj meri ostvareno na adekvatan način, ali bi na ujednačavanju glasova moglo još da se radi. Kao što smo od solista na koncertu mogli da čujemo hor ima odličan potencijal koji bi u još većoj meri mogao da bude iskorišćen. Dirigent Jakov Milutinović je u potpunosti iskoristio ponuđenu šansu da diriguje profesionalnim ansamblom. Njegov doprinos usavršavanju kvaliteta zvuka Hora Radio televizije Srbije sasvim je očigledan.
