Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Pojanje i molitve − Hadži Jakov Milutinović i Hor RTS, 24. V 2023.
Relativno smo često u prilici da slušamo koncerte pravoslavne duhovne muzike pisane za horove, ali što se kvaliteta programa i izvođenja tiče, to je već ređi slučaj. Hor Radio televizije Srbije je najreprezentativniji naš profesionalni ansambl koji je zapravo, jedini i kadar da se upusti u ozbiljnije izvođačke poduhvate. Upravo takav slučaj imali smo na poslednjem njihovom koncertu održanom u akustički izuzetnom prostoru Kripte Hrama Svetog Save. Predvođeni mladim dirigentom Hadži Jakovom Milutinovićem, oni su se opredelili za kompozicije koje pripadaju korpusu ruske crkvene muzike nastale u drugoj polovini XX veka.
Program koncerta nazvanog Pojanja i molitve prema istoimenom ciklusu duhovne muzike Georgija Sviridova čiji su fragmenti bili na repertoaru osmislio je sam dirigent, koji je sopstvena religiozna i estetska gledišta izneo u kraćem tekstu štampanom u programskoj knjižici. Izvedena dela ne samo što su ukazivala na „molitveno osećanje i dinamičnost odnosa sa Božanskim čoveka dvadesetog veka“, kako je Milutinović naveo, već su ukazivala i na izuzetne umetničke domete.
Tri duhovna hora Alfreda Šnitkea, zapravo su omaž romantičarskoj tradiciji ruske duhovne muzike na koju je kompozitor s kraja XX veka zapravo jedino i mogao da se osloni. Jedna od značajnijih vrlina ove interpretacije tiče se „dodataka“ uobičajenoj romantičarskoj vertikalnoj zvučnoj postavci, a reč je o različitim pedalima, disonantnim tonovima i efektima koji su dovodili do zgušnjavanja fakture. Ovakvu vrstu zvučnosti Milutinović je postavio kristalno jasno. Slično bi moglo da se kaže i za fragmente iz ciklusa Pojanja i molitve Georgija Sviridova u kojima neobični harmonski obrti, takođe iznikli na tradiciji ruske romantičarske duhovne muzike, nisu kvarili polaznu osnovu ovih numera.
Ukupan horski tuti zvuk iskazan je u ogromnom rasponu sa brujom basovske i odjekom sopranske deonice koji su izvrsno nivelisanim fonom ispunjavali prostor Kripte Hrama Svetog Save. Odlična dikcija prikazana je najpre u Dva slovenska Psalma Arva Perta i uopšte, isticanju zvučanja slogova i reči posvećena je velika pažnja što je izuzetno značajno za bilo koje izvođenje crkvene muzike. Najveći deo koncerta ipak je bio posvećen muzici Sviridova, pa bi posebno mogle da se izdvoje pojedine epizode poput upečatljivih nastupa muškog hora ili epizoda u kojima je kroz horsku fakturu jasno mogao da se nazre i glas nekog od solista. I najzad, o stepenu čistoće horske fakture, o tome koliko su melodijske fraze bile nedvosmisleno zaokružene, najbolje govori fuga napisana na temu preuzete iz Umetnosti fuge Johana Sebastijana Baha a na tekst Heruvimske pesme čiji je kompozitor Mitropolit Ilarion Alfejev.
Neka detaljnija analiza interpretacije Hora Radio televizije Srbije na čelu sa Hadži Jakovom Milutinovićem zapravo bi na svetlo dana mogla da izvuče još mnoštvo detalja koji bi govorili o tome koliko je ovaj koncert bio uspešan. Iako još uvek student, Milutinović je uspeo da iskaže mnoštvo raspoloženja vezanih za pravoslavnu religioznost, pa su se tako karakteri logično smenjivali: od mističnog tihovanja do egzaltacije i skandiranja. Sve to izvedeno je potpuno prirodno, kao da nije reč o tehnički izuzetno zahtevnim kompozicijama. I što je najlepše, članovi hora Radio televizije Srbije, sve kompozicije izveli su angažovano i uz vidljivu saradnju sa dirigentom čiji senzibilitet im je očigledno prijao. Pojava ovog mladog umetnika veliko je osveženje za ovdašnju scenu, a sudeći po onome što smo mogli da čujemo, Milutinović bi mogao da postane veliki autoritet kada je izvođenje horske muzike u pitanju.
