Read more about the article Beogradska filharmonija, Saša Gecl dirigent i Alban Gerhart violončelo, 29. XI 2024.

Beogradska filharmonija, Saša Gecl dirigent i Alban Gerhart violončelo, 29. XI 2024.

Posebnu draž koncerti Beogradske filharmonije dobijaju onda kada članovi orkestra gaje naklonost prema gostujućem dirigentu. Ove nedelje bio je to Saša Gecl, umetnik koji je od svetskih orkestara posebno tražen. Što se stalnog angažmana tiče, trenutno je muzički direktor Nacionalnog orkestra Peji de Loare, počasni muzički direktor Filharmonije Borusan iz Istanbula i glavni gostujući dirigent Sofijske filharmonije.

Continue ReadingBeogradska filharmonija, Saša Gecl dirigent i Alban Gerhart violončelo, 29. XI 2024.
Read more about the article Resital Miloša Mihajlovića, 5. XII 2022.

Resital Miloša Mihajlovića, 5. XII 2022.

iše je razloga zbog kojih bismo pijanistički resital Miloša Mihajlovića održan u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine mogli da okarakterišemo kao događaj koji će se pamtiti. U pitanju je umetnik koji od mladih dana izaziva pozornost publike, jedan od onih koji slušaoca uvlači u svoj svet već posle nekoliko odsviranih tonova. Tako je bilo i na ovom koncertu, pa se stekao utisak da je duže Mihajlovićevo odsustvo sa scene bila tek mala pauza. Drugi razlog je izbor programa koji bi mogli da iznesu samo vrsni pijanisti. Četiri Skerca Frederika Šopena i Slike sa izložbe Modesta Musorgskog odsvirani su bez pada koncentracije, u jednom dahu.

Continue ReadingResital Miloša Mihajlovića, 5. XII 2022.
Read more about the article Simfonijski orkestar RTS i Bojan Suđić − otvaranje sezone

Simfonijski orkestar RTS i Bojan Suđić − otvaranje sezone

Svako izvođenje bilo koje od devet simfonija Gustava Malera poseban je događaj za publiku i izvođače. Ako bismo govorili o tome koji kompozitor romantizma poseduje najsugestivniju naraciju, verovatno da bi se mnogi odlučili baš za Malera. Ne samo što slušajući bilo koju od simfonija ovog autora sve vreme imamo utisak da nekakav imaginarni junak prolazi kroz različite situacije, već je i intenzitet emocija koja Malerova muzika izaziva ogroman. Narativnost i emocionalnost, recimo da bi to mogle da budu dve ključne odrednice vezane i za Simfoniju broj pet koja u sebi zapravo, sadrži čitav svemir sastavljen od ekspresivnih žanrova drame i lirike iskazanih u nebrojeno mnogo nijansi, kroz posmrtni marš, ples, zvuke prirode, metafiziku.

Continue ReadingSimfonijski orkestar RTS i Bojan Suđić − otvaranje sezone
Read more about the article Koncert klavirskog dua Koročkin-Šoenhage, 11. IX 2022.

Koncert klavirskog dua Koročkin-Šoenhage, 11. IX 2022.

Kada su koncerti klavirskih dua u pitanju, verovatno da jedan od najvećih izazova za izvođače predstavlja kako osmisliti adekvatan program jer postoji nekolicina dela posvećena ovom sastavu koja se na koncertnim podijumima neprestano ponavljaju. Literatura za klavirski duo upravo je ovih dana obogaćena kompozicijom Đuska Nataše Bogojević. Premijerno su je izveli Tamara Koročkin i Andreas Šoenhage na promenadnom koncertu u Kolarčevoj zadužbini. I ne samo to, ovo dvoje umetnika potrudili su se da publici predstave inovativan program, od kojih je jedino delo koje se često nalazi na repertoaru ovakvih ansambala bila Sonata u B duru za četiri ruke K 358 Volfganga Amadeusa Mocarta. I to sa razlogom, kao što ćemo videti.

Continue ReadingKoncert klavirskog dua Koročkin-Šoenhage, 11. IX 2022.
Read more about the article Marta Argerič u Beogradu, 9. VII 2022.

Marta Argerič u Beogradu, 9. VII 2022.

Pitanje norme i odstupanje od nje, osnovno je pitanje koje se tiče svake muzičke interpretacije. Odgovarajući na ovu dilemu publika donosi sud o interpretaciji, smatrajući je više akademskom i konzervativnom s jedne, ili revolucionarnom, ponekad i skandaloznom s druge strane. Kada su u pitanju izvođenja Marte Argerič, ovakva dilema je irevelevantna iz najmanje dva razloga. Prvi je taj što je posle epohe velikih umetnika XX veka čiji je ona izdanak, potpuno deplasirano govoriti o normi, jer zaista, koje bi to sviranje predstavljalo paradigmu osim ako se pod tim ne podrazumeva konvencionalan akademski pristup, što je za svako tumačenje interpretacije najgora varijanta. Drugi razlog leži u činjenici je taj što bi svako ovakvo poređenje u priličnoj meri isključilo emocionalno, što je u slučaju sviranja Argeričeve bitan, krajnje naglašen i samim tim, neodvojivi deo njene interpretacije.

Continue ReadingMarta Argerič u Beogradu, 9. VII 2022.
Read more about the article Maksim Vengerov i Simon Trpčeski, 29. VI 2022.

Maksim Vengerov i Simon Trpčeski, 29. VI 2022.

Dobrih spojeva muzičara u istoriji izvođaštva bilo je mnogo, a čini se da su oduvek najizazovnije delovali dueti violinista i pijanista, verovatno zbog toga što je reč o dva najpopularnija instrumenta. Veliku pažnju beogradske publike izazvao je koncert „najvećeg među majstorima gudačkih instrumenata sveta“, kako je navedeno u programskoj knjižici koncerta Maksima Vengerova koji je nastupio sa makedonskim pijanistom Simonom Trpčeskim. Zajedničko muziciranje ova dva muzičara, sa svakog aspekta je ostvareno na visokom izvođačkom nivou.

Continue ReadingMaksim Vengerov i Simon Trpčeski, 29. VI 2022.
Read more about the article Koncert Beogradske filharmonije iz ugla studenta Viktora Tanaskovskog (1. april)  

Koncert Beogradske filharmonije iz ugla studenta Viktora Tanaskovskog (1. april)  

Premda je poznato da se nakon premijere Simfonije broj 2 Age of Anxiety Lenarda Bernštajna pesnik W. H. Auden ogradio od ovog dela poričući svaku njegovu vezu sa vlastitom pesničkom knjigom, čini se, da je 1. aprila bio u prilici da prisustvuje koncertu u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, možda čak i promenio svoje mišljenje.

Continue ReadingKoncert Beogradske filharmonije iz ugla studenta Viktora Tanaskovskog (1. april)  
Read more about the article Čežnja za prolećem u doba strepnje, 1. IV 2022.

Čežnja za prolećem u doba strepnje, 1. IV 2022.

Orkestar Beogradske filharmonije u ovoj sezoni, ne prestaje da nas iznenađuje dobro koncipiranim programima, kvalitetetnim izvođačima i interpretacijama. Program poslednjeg koncerta bio je podređen južnokorejskom pijanisti Sonoku Kimu. U prvom delu izveden je Koncert za klavir i orkestar broj 27 u B duru Volfganga Amadeusa Mocarta, dok smo u nastavku mogli da čujemo Simfoniju broj 2 Doba strepnje za klavir i orkestar Lenarda Bernštajna. Orkestrom je dirigovao šef dirigent Gabrijel Felc.

Continue ReadingČežnja za prolećem u doba strepnje, 1. IV 2022.
Read more about the article Kritika koncerta Aleksandra Madžara, 23. III 2022.

Kritika koncerta Aleksandra Madžara, 23. III 2022.

Ciklus izvođenja svih sonata Ludviga van Betovena pijanista Aleksandar Madžar je nastavio logično koncipiranim programom. Ovog puta, na repertoaru su se našle dve rane sonate koje predstavljaju vrhunac njegove prve kompozitorske faze, barem kada su klavirske sonate u pitanju. To su sonate nastale 1800. i 1801, br. 11 op. 22 u B duru i br. 12 u As duru izvedene obrnutim redosledom. Izvođenjem sonate br. 29 op. 106 u B duru poznatije kao Hamerklavir nastale u poslednjoj kompozitorskoj fazi 1818. godine, Madžar je razotkrio razlog zbog koga je na repertoar stavio prve dve sonate, naročito onu ranu u B duru.

Continue ReadingKritika koncerta Aleksandra Madžara, 23. III 2022.
Read more about the article Iznad svih zala ovog sveta − koncert Beogradske filharmonije posvećen Zoranu Đinđiću

Iznad svih zala ovog sveta − koncert Beogradske filharmonije posvećen Zoranu Đinđiću

Programska koncepcija poslednjeg koncerta Beogradske filharmonije bila je za svaku pohvalu. Sve izvedene kompozicije u najširem smislu ukazivale su na sferu religijskog, a pod tim možemo da podrazumevamo i prikaz metafizičkog zla oličenog u liku jednog od omiljenih romantičarskih junaka, Geteovog Fausta. Tako su prve dve kompozicije na repertoaru bile dve Faust uvertire, jednu od Riharda Vagnera, drugu od Roberta Šumana. Sledilo je izvođenje kompozicije Pietà savremenog nemačkog kompozitora Kristijana Josta. Drugi deo koncerta bio je rezervisan za remek delo simfonijske muzike XX veka koje retko možemo da čujemo na koncertnim podijumima – Liturgijsku simfoniju Artura Honegera, dok je na samom kraju izvedena Tokata i fuga u d molu Johana Sebastijana Baha u aranžmanu Leopolda Stokovskog – kao što znamo, Bahova muzika, a naročito orguljska i polifona, po sebi nosi religijsku konotaciju.

Continue ReadingIznad svih zala ovog sveta − koncert Beogradske filharmonije posvećen Zoranu Đinđiću