Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Koncert Beogradske filharmonije iz ugla studenta Viktora Tanaskovskog (1. april)
Premda je poznato da se nakon premijere Simfonije broj 2 Age of Anxiety Lenarda Bernštajna pesnik W. H. Auden ogradio od ovog dela poričući svaku njegovu vezu sa vlastitom pesničkom knjigom, čini se da bi, da je 1. aprila bio u prilici da prisustvuje koncertu u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, možda čak i promenio mišljenje.
Nesvakidašnji program kojim je rukovodio dirigent Gabrijel Felc, podrazumevao je i predstavljanje mladog korejskog pijaniste Sonoka Kima, dok je orkestar Beogradske filharmonije svirao u svom punom potencijalu. U izvođenju Koncerta za klavir i orkestar br. 27 u B duru Volfganga Amadeusa Mocarta, do izražaja je došla izvanredna paleta dinamičkih odnosa kojom izvođači vladaju. To se odnosi na dramatične dinamičke promene u okviru orkestra i na široki dijapazon izražajnosti soliste, kao i na to da se ostvarena dinamika između soliste i orkestra činila kao odraz majstorstva i muzičara i dirigenta. Uprkos sjajnoj karijeri i ogromnom uspehu mladog pijaniste Sonoka Kima, ipak se čini da je ovaj umetnik isključio svaku želju da se nametne sopstvenom virtuoznošću, te je delovalo kao da više želi da bude deo celine orkestra, nego da se ističe kao solista.
Fluidni pokreti tela Sonoka Kima doslovno su se preslikavali u zvučnom domenu, a sve je to delovalo kao da sve vreme želi da zadrži izvesni nivo skromnosti. Njegova vrhunska tehnika u potpunosti je bila u skladu sa prikazanim emocionalnim izrazom, ni za tren ne propuštajući da izvođenju podari pečat vlastitih osećanja. Nakon završetka prvog dela programa, Sonok Kim je odlučio da umesto očekivane pauze na bis odsvira Šubertov Impromptu u Ges-duru br. 3, a u tih nekoliko minuta činilo se kao da je i sam orkestar postao njegova publika.
Usred krize koja je u poslednjih nekoliko godina zahvatila svet, počevši od pandemije pa sve do aktuelnog rata u Ukrajini, izbor Simfonije broj 2 Lenarda Bernštajna za solo klavir i orkestar Age of Anxiety nije mogao da bude relevantniji. Izvođači su se verovatno zbog toga tesno povezali sa izvođenjem, te su uspeli da uđu u srž eklektične prirode dela, dajući mu u skladu sa današnjim društvenim kontekstom novu relevantnost. Spreman da se prilagodi svim stilovima, solista Sonok Kim se pokazao kao izuzetno vešt interpretator. Izvanredan osećaj za swing u deonici desne ruke, u jednom momentu je naveo na pomisao da je pred nama azijski Oskar Piterson.
U izvođenju ovog dela, ritam sekcija je donekle umanjila utisak o izuzetnoj snazi kompozicije zbog činjenice da je moglo da se osećalo kašnjenje od delića stotinke. Ipak, nije reč o grešci u klasičnom smislu i ovu činjenicu bismo verovatno mogli pripisati odbijanju zvuka u zadnjem delu bine, zbog čega muzičari nisu uspevali da jasno čuju svoje kolege.
Udarci perkusija u drugom delu Bernštajnove simfonije su poput kazaljki na satu polako najavili kraj kompozicije. Solista i orkestar su nakon izvrsno izvedene klavirske kadence u harmoničnom dijalogu odsvirali kraj simfonije. U najboljem smislu te reči, činilo se kao da su u prvom i drugom delu večeri svirala dva različita orkestra i dvoje različitih solista. Ovakva njihova prilagodljivost glavni je pokazatelj majstorstva koje muzičari Beogradske filharmonije i sam solista poseduju. Za nešto manje od dva sata, oni su na relevantan način uspeli da publiku provedu kroz muzički razvoj u rasponu od dva veka.
Viktor Tanaskovski je student master studija Primenjena istraživanja muzike na Fakultetu muzičke umetnosti.
