Koncert Beogradske filharmonije iz ugla studenta Viktora Tanaskovskog (1. april)  

Premda je poznato da se nakon premijere Simfonije broj 2 Age of Anxiety Lenarda Bernštajna pesnik W. H. Auden ogradio od ovog dela poričući svaku njegovu vezu sa vlastitom pesničkom knjigom, čini se, da je 1. aprila bio u prilici da prisustvuje koncertu u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, možda čak i promenio svoje mišljenje.

Continue ReadingKoncert Beogradske filharmonije iz ugla studenta Viktora Tanaskovskog (1. april)  

Čežnja za prolećem u doba strepnje, 1. IV 2022.

Orkestar Beogradske filharmonije u ovoj sezoni, ne prestaje da nas iznenađuje dobro koncipiranim programima, kvalitetetnim izvođačima i interpretacijama. Program poslednjeg koncerta bio je podređen južnokorejskom pijanisti Sonoku Kimu. U prvom delu izveden je Koncert za klavir i orkestar broj 27 u B duru Volfganga Amadeusa Mocarta, dok smo u nastavku mogli da čujemo Simfoniju broj 2 Doba strepnje za klavir i orkestar Lenarda Bernštajna. Orkestrom je dirigovao šef dirigent Gabrijel Felc.

Continue ReadingČežnja za prolećem u doba strepnje, 1. IV 2022.

Kritika koncerta Aleksandra Madžara, 23. III 2022.

Ciklus izvođenja svih sonata Ludviga van Betovena pijanista Aleksandar Madžar je nastavio logično koncipiranim programom. Ovog puta, na repertoaru su se našle dve rane sonate koje predstavljaju vrhunac njegove prve kompozitorske faze, barem kada su klavirske sonate u pitanju. To su sonate nastale 1800. i 1801, br. 11 op. 22 u B duru i br. 12 u As duru izvedene obrnutim redosledom. Izvođenjem sonate br. 29 op. 106 u B duru poznatije kao Hamerklavir nastale u poslednjoj kompozitorskoj fazi 1818. godine, Madžar je razotkrio razlog zbog koga je na repertoar stavio prve dve sonate, naročito onu ranu u B duru.

Continue ReadingKritika koncerta Aleksandra Madžara, 23. III 2022.

Iznad svih zala ovog sveta − koncert Beogradske filharmonije posvećen Zoranu Đinđiću

Programska koncepcija poslednjeg koncerta Beogradske filharmonije bila je za svaku pohvalu. Sve izvedene kompozicije u najširem smislu ukazivale su na sferu religijskog, a pod tim možemo da podrazumevamo i prikaz metafizičkog zla oličenog u liku jednog od omiljenih romantičarskih junaka, Geteovog Fausta. Tako su prve dve kompozicije na repertoaru bile dve Faust uvertire, jednu od Riharda Vagnera, drugu od Roberta Šumana. Sledilo je izvođenje kompozicije Pietà savremenog nemačkog kompozitora Kristijana Josta. Drugi deo koncerta bio je rezervisan za remek delo simfonijske muzike XX veka koje retko možemo da čujemo na koncertnim podijumima – Liturgijsku simfoniju Artura Honegera, dok je na samom kraju izvedena Tokata i fuga u d molu Johana Sebastijana Baha u aranžmanu Leopolda Stokovskog – kao što znamo, Bahova muzika, a naročito orguljska i polifona, po sebi nosi religijsku konotaciju.

Continue ReadingIznad svih zala ovog sveta − koncert Beogradske filharmonije posvećen Zoranu Đinđiću

Kemal Gekić i SO RTS, 9. 2. 2022.

Što se ruske simfonijske muzike tiče, dirigent Bojan Suđić je prema njenom izvođenju oduvek gajio posebnu vrstu senzibiliteta. U tumačenjima dela Čajkovskog, Rahmanjinova, Skrjabina i drugih kompozitora poznog XIX i prve polovine XX veka, ovaj dirigent je uspevao da kroz široke dramaturške lukove ostvari upečatljive emocionalne vrhunce. Kroz šest stavova simfonije broj 1 Aleksandra Skrjabina Suđić je pokazao da na poseban način doživljava neobičan malerovsko-slovenski sklop.

Continue ReadingKemal Gekić i SO RTS, 9. 2. 2022.

Kritika koncerta Fazila Saja, 18. 12. 2021.

Govoreći o koncertu turskog pijaniste Fazila Saja, kao najvažniju činjenicu vezanu za interpretaciju ovog umetnika trebalo bi pomenuti njegovu otvorenost prema publici. Uopšteno govoreći to bi moglo da znači svašta, a najkonkretnije rečeno, ovaj pijanista poseduje retku osobinu da sopstvenom interpretacijom direktno prenosi svaki unutrašnji pokret bića koji je nemoguće razdvojiti od materijalnih i nematerijalnih svojstava muzike koju svira. Nemogućnost ovakvog razdvajanja uostalom i jeste smisao svakog umetničkog akta, pa bismo u tom smislu mogli da se setimo napisa Eduarda Hanslika o tome kako je muzika „zvučanjem pokrenuta forma“. I zaista, sve što smo znali o formama kompozicija koje su bile na repertoaru koncerta pada u vodu, jer se čini da je udahnuti sadržaj samo u tom jedinstvenom momentu interpetacije i nikada više takav kakav jeste. Sajove „ozvučene forme“ zaista postaju živi organizmi koji su u direktnom kontaktu sa bogatom unutrašnjošću pijaniste, a pri svemu tome, one su bez ikakve zadrške usmerene prema slušaocu.

Continue ReadingKritika koncerta Fazila Saja, 18. 12. 2021.

Kritika koncerta Sretena Krstića, 31. X 2021.

Koncert Sretena Krstića bio je prilika da se po ko zna koji put publika uveri u kvalitete umetnika koji je skoro četiri decenije bio koncertmajstor Minhenske filharmonije, od 1980. do 2019. godine kada je otišao u penziju. Sinoć je nastupio sa Natašom Đorđević Isić, pijanistkinjom koja se pedagoškim radom bavi u Muzičkoj školi Davorin Jenko u Beogradu.

Continue ReadingKritika koncerta Sretena Krstića, 31. X 2021.

LP Duo, 24. X 2021.

Svaki koncert klavirskog dua LP nesvakidašnji je događaj. Jedan su od retkih sastava koji ima svoju vernu publiku, pa tako na njihovim nastupima mogu da se sretnu posvećenici koji sa velikom pažnjom prate svaki odsvirani ton, što auri koju ovo dvoje umetnika nose daje posebnu draž. Što se vizuelnog identiteta tiče, LP duo zaista ne nalikuje na klasičan klavirski duo, a uostalom, ni muzika koju sviraju ne spada baš u majnstrim repertoar. Omoti njihovih izdanja su moderno dizajnirani a i sami članovi sastava Sonja Lončar i Andrija Pavlović, deluju kao urbani pripadnici generacije iks odrasle na najraznovrsnijim uticajima muzike osamdesetih, devedesetih i dve hiljaditih.

Continue ReadingLP Duo, 24. X 2021.

Julijan Rahlin, Sara Mekelrevi, Sofi Rahlin, 12. X 2021.

Čuveni violinista Julijan Rahlin već je poznat beogradskoj publici, pa bismo mogli da izdvojimo vrlo zapažen nastup sa pijanistom Itamarom Golanom u okviru 37. Bemusa 2005. godine. Iako je i u to vreme već važio za veliku izvođačku zvezdu mlađe generacije, danas bismo mogli da konstatujemo da je kontinuitet njegovog razvoja kao izvođača održan. Rahlin i dalje suvereno vlada koncertnom scenom, a na poslednjem beogradskom koncertu u velikoj sali Kolarčeve zadužbine nastupio je sa svojom suprugom, violinistkinjom i violistkinjom Sarom Mekelrevi i majkom, pijanistkinjom Sofi Rahlin.

Continue ReadingJulijan Rahlin, Sara Mekelrevi, Sofi Rahlin, 12. X 2021.

Andrej Korobeinikov u Stenvej sezoni, 7. X 2021.

Ukoliko bismo u najkraćim crtama želeli da dočaramo interpretaciju ruskog pijaniste Andreja Korobeinikova, mogli bismo da kažemo da je u njegovom sviranju sveprisutna dinamičnost, u najširem i najužem značenju te reči. Naravno, osim što su muzičke forme po sebi dinamičke i kinetičke, ipak treba reći da je kod ovog pijaniste svaki vid naglašavanja podstaknut bez rezerve i do krajnjih granica.

Continue ReadingAndrej Korobeinikov u Stenvej sezoni, 7. X 2021.