Srđan Teparić - Muzički limbo

Iz pera Miloša Lazovića: Ljubav na obali Tirenskog mora − Kavalerija Rustikana u Bečkoj državnoj operi

Post author:Srđan Teparić
Post published:May 25, 2024
Post category:Studentski radovi
Post comments:0 Comments

Nedelju za nama obeležila je predstava Kavalerija rustikana italijanskog kompozitora Pjetra Maskanjia. Pored samog naslova, nema mnogo toga junačkog u ovoj operi. Jednočinka, povezana u čvrstu celinu koju sačinjavaju dve slike uvezane intermecom, govori o životu u idiličnom gradu Mota na obalama Tirenskog mora. Kako često biva, na velike praznike nailaze iskušenja, te su i naši protagonisti bili na ispitu jednog takvog. U raskošnoj sali Bečke državne opere nastupila su poznata imena operske scene donoseći miris rascvetalih pomorandži u gledalište.

Matija Antonić: Anastasija pod maskom ,,vampira”

Post author:Srđan Teparić
Post published:May 20, 2024
Post category:Studentski radovi
Post comments:0 Comments

Anastasija je zvezda koja je Evropu dve hiljaditih osvojila hitovima koji se i danas mogu čuti na komercijalnim radio stanicama celog sveta. Kritičari su je oslovljavali kao “malu damu velikog glasa” koja je sopstveni bol uvek umela da pretvori u hit pesmu. Međutim, zbog ozbiljnih zdravstvenih problema, pevačica je morala da se povuče sa scene. Godinama nije bilo vesti o njenom oporavku i nastavku karijere, tako da se praktično smatralo da više nikada neće nastupati. Anastasija je zato ugrabila priliku 2021. godine, da na takmičenju The Masked Singer Australia pod maskom “vampira”, žiri i publiku obori s nogu i dokaže svetu da je bolest uspešno pobedila i da gromoviti glas nije izgubila.

Vaskršnji koncert u kripti Hrama Svetog Save, 7. V 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:May 13, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Koncerti horske muzike, naročito duhovne, trebalo bi da imaju poseban tretman, jer tradicija bavljenja umetničkom muzikom u Srbiji i među Srbima, započela je pevanjem. Dok su kompozitori koji pripadaju velikim evropskim narodima tokom XIX veka ostvarivali vrhunske domete u svim zamislivim žanrovima instrumentalne i vokalne muzike, tradicija horskog pevanja kod nas započela je skromno, da bi svoje vrhunske domete doživela sa delovanjem Stevana Mokranjca.

Iz pera Mine Milenković − Spektakl, patrijarhat i digitalni “merak”: Analiza albuma Balerina Tee Tairović

Post author:Srđan Teparić
Post published:May 7, 2024
Post category:Studentski radovi
Post comments:0 Comments

Na srpskoj muzičkoj sceni prisutan je svojevrstan fenomen, a tiče se ekspanzije izvođača, producenata i diskografskih kuća. Sasvim je prirodno da iz tako velike produkcije mogu da se izdvoje inovativni pojedinci, izuzetno istrajni u svojim idejama i planovima. Do sada neviđen bum ovdašnjih izvođača uticao je na to da je domaća muzička scena postala neprikosnovena u onome što nazivamo regionom, iako se, ruku na srce, mejnstrim mediji teško mire sa tom činjenicom. O fenomenu ekspanzije srpskih izvođača u zemljama bivše Jugoslavije svedoči i činjenica da je popularna srpska pevačica Aleksandra Prijović, pet noći zaredom održala koncerte u punoj zagrebačkoj areni, što nikada nijedna domaća ili regionalna pevačica nije postigla pre nje. Neretko, mnoge izvođače sa domaće muzičke scene (poput Aleksandre Prijović, Tanje Savić, Maje Berović itd.) zapanjeno slušaju, prate i citiraju slušaoci iz Hrvatske, Slovenije, Severne Makedonije i Crne Gore, čak u većoj meri nego što to čini srpska publika.

Emili Bejnon

Post author:Srđan Teparić
Post published:May 3, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Kada su vrhunski izvođači u pitanju, često se nameće pitanje gesta i načina na koji veliki umetnici iskazuju emociju. Relevantne interpretacije upravo su takve zbog činjenice da se ono što je deo muzike same, u tolikoj meri usklađuje sa psihološkim gestom interpretatora da postaju jedinstveni. U takvim situacijama ne postoji usiljenost ili neadekvatnost telesnog gesta, jer i samo telo preko muzičkog instrumenta iskaz sprovodi prema slušaocu. Upravo takav vid usklađenosti krasi izvođaštvo flautistkinje Emili Bejnon, koja je pred beogradskom publikom nastupila u sali Beogradske filharmonije sa pijanistom Endrjuom Vestom.

U čast Pučiniju, koncert Hora i Simfonijskog orkestra Radio televizije Srbije, 25. IV 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:April 29, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Još jedan u nizu uspešnih koncerata Muzičke produkcije Radio televizije Srbije u ovoj sezoni održan je po receptu koji očigledno, odlično prolazi kod publike. Naime, biraju se uglavnom popularniji, ali i atraktivni programi koji su takvi i zbog pažljivog izbora izvođača. Orkestar i hor iz koncerta u koncert pokazuju uvežbanost i svedoci smo nadahnutih interpretacija. Da prethodni pridev nije samo olako izrečena fraza koja se često koristi u napisima ovog tipa, upravo ćemo dokazati prikazom koncerta posvećenom muzici Đakoma Pučinija.

Iz pera Matije Antonića: Chromatica ili zreo Art pop? − Recenzija albuma Chromatica Lejdi Gage (2020)

Post author:Srđan Teparić
Post published:April 26, 2024
Post category:Studentski radovi
Post comments:0 Comments

Šesti studijski album američke pevačice Lejdi Gage, objavila je izdavačka kuća Interscope Records 2020. Godine, sa ciljem da se mlada umetnica ponovo poveže sa korenima Dance-pop žanra iz kojeg je ponikla. Stilovi prethodnih albuma, poput Joanne i A Star Is Born, potpuno se napuštaju i usvajaju se elementi inspirisani cyberpunk estetikom i house muzikom devedesetih godina XX veka. Chromatica kao njen glavni narativ ukazuje na ideje o ponovo stečenom osećanju mira i sreće koji su nastupili nakon isceljenja rana stečenih u mladosti. Nakon oštrih kritika albuma Art pop iz 2013. godine zbog eksplicitno naglašene seksualne tematike nekih od pesama, pevačica je prošla kroz interesantan period dokazivanja, u kome je napustila avangardni vizuelni still i isključivo se koncetrisala na demostraciju sopstvenih vokalnih sposobnosti. Kroz ovaj album, Lejdi Gaga napokon spaja muzičke manire prošlosti koji su u vezi sa vizuelno šokantnim, sa veštom vokalnom tehnikom koju je potencirala u periodu od 2016. do 2020. godine.

Opera Sankt Peterburga u Madlenianumu, 17. IV 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:April 23, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Obično su operski gala koncerti prilika da se pevači predstave u najboljem izdanju, dok publika na ovakve događaje dolazi da bi čula najpopularnije arije, uglavnom preuzete iz bel kanto repertoara XIX veka. Upravo takvo veče priredili su nam i prvaci Opere Sankt-Peterburga nimalo ne odstupajući od konvencija vezanih za ovakve koncerte. Tako smo na samom kraju večeri mogli da slušamo numeru iz Travijate „Vinska pesma“, što je već oproban recept za završno razgaljivanje publike. Ono što je delovalo iznenađujuće jeste činjenica da nismo mogli da čujemo ni jednu Pučinijevu ariju, a prava je šteta što se od ruske muzike, na programu našla jedino numera iz opere Aleko Rahmanjinova. Iako je slovenski repertoar bio dopunjen i arijom Rusalke iz istoimenog Dvoržakovog dela, očekivalo se da ipak, u većoj meri bude predstavljeno nešto iz ogromnog korpusa koji nudi ruska opera, ali, to se nije desilo.

Beogradska filharmonija, Valentin Urjupin, I i XV simfonija Šostakoviča, 12. IV 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:April 15, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Dve simfonije Dmitrija Šostakoviča, prva i poslednja, petnaesta po redu, ne samo što bi mogle da sažmu razvojni put jednog od najvećih kompozitora XX veka, već bi kroz njihovo poređenje umnogome mogla da se razume epoha modernizma. Prva simfonija je delo devetnaestogodišnjeg kompozitora i napisana je između 1924. i 1925. godine. Gotovo neverovatno zvuči da je ovako kompleksno delo perfektne kamerne orkestracije napisao tako mlad kompozitor, jer u njoj je anticipirano sve ono što će kasnije krasiti opus ovog umetnika. Individualne crte stvaralaštva Šostakoviča sasvim su dovoljne za objašnjenje jednog od glavnih modernističkih tokova koji bi mogao da bude sačinjen samo od njegovih dela. Anticipacija budućih zbivanja prikazana je u Simfoniji broj 15 iz 1971. godine, koja vrvi od citata.

Iz pera Milice Kankaraš − kritika koncerta Aleksandra Boldačeva, Kolarac 1. april 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:April 13, 2024
Post category:Studentski radovi
Post comments:0 Comments

Termin „umjetnička“ muzika, iako neprecizan, odomaćio se u svakodnevnom govoru kao označitelj stvaralaštva kompozitora od Baha pa do (uglavnom) akademski obrazovanih kompozitora kasnog dvadesetog i ranog dvadeset i prvog vijeka. Suprotnost ovom terminu, takođe ne baš najpreciznije određen, jeste ono što se naziva „popularnom muzikom“ pod čim se podrazumijevaju pop, rok i brojni drugi žanrovi i krosoveri. Međutim, u poslednjih nekoliko decenija sve češće imamo priliku da uživamo u posebnom žanru nastalom kao kombinacija „umjetničke“ i „popularne“ muzike.