Trilogija Trivium je projekat ruske pijanistkinje Marine Hudih koja odnedavno živi u Beogradu. Prvi od tri zamišljena koncerta nosio je naziv Musica Sacra i ovaj događaj bio je neka vrsta performansa uz sintezu zvuka prepariranog klavira, učešće rusko-srpskog plesnog hora i specijalan dizajn svetla. Izvođena su dela savremenih kompozitora Džuliusa Istmena, Dejvida Langa i Hajnera Gebelsa, kao i same pijanistkinje.
Violinista Najdžel Kenedi poznat je po tome što je jedan od prvih umetnika koji je pokušao da prevaziđe stroge nepisane konvencije koje se odnose na ponašanje klasičnih muzičara na sceni. I ne samo to, on je pionir uvođenja postulata pop estetike u svet umetničke muzike. Tako recimo, na scenu izlazi u dresu svog omiljenog fudbalskog kluba Aston Vile, ili, umesto lakovanih crnih cipela, pažnju privlači šarenom obućom. Činjenica da se pred beogradskom publikom pojavio sa šoljom čaja u jednoj i violinom u drugoj ruci i da se sve vreme auditorijumu neposredno obraćao izgovarajući šale i anegdote govori o iskrenosti, upravo zbog toga što je i sama njegova interpretacija baš takva. Stoga bi kratka analiza njegovog koncerta mogla da bude usmerena prema objašnjenju navedene teze.
Koncertno veče na kome se nalaze dva obimna dela Dmitrija Šostakoviča, Koncert za violinu i orkestar broj 1 u a molu i Simfonija broj 7 u C duru Lenjingradska, zahteva veliku koncentraciju slušalaca. Ne samo što su u okviru žanrova kojima pripadaju ove kompozicije monumentalne, već i poseduju složenu dramaturgiju i postavljaju izuzetne zahteve pred izvođače. Crnogorski simfonijski orkestar kojim je dirigovao Bojan Suđić, beogradskoj publici se predstavio kao uvežban ansambl čiji vođa odlično poznaje složenu značenjsku strukturu dela koje izvodi, dok bismo nastup violiniste Romana Simovića sa punim pravom mogli da okarakterišemo kao spektakularan.
Poslednji nastup Beogradske filharmonije bio je posvećen muzici slovenskih autora, tačnije, srpskih i ruskih. Programska koncepcija ukazivala je na to da iz više razloga, koncert ovog ansambla nikako ne bi trebalo da se propusti. Prvi razlog je ekskluzivno izvođenje simfonijske poeme Na selu Stevana Hristića. Drugi razlog je simfonijski deo koncerta posvećen odlomcima iz baleta Romeo i Julija Sergeja Prokofjeva, pa smo tako najpopularnije stavove ovog i inače poznatog dela, mogli da čujemo u malo drugačijim verzijama od onih na kakve smo navikli u dve svite. I najzad, zvezda večeri bio je pijanista Denis Kožukin koji je izveo Koncert za klavir i orkestar broj 4 Sergeja Rahmanjinova, delo koje se retko nalazi na koncertnim repertoarima. Za dirigentskim pultom bio je Džaume Santonja, trenutno glavni gostujući dirigent Simfonijskog orkestra iz Milana.
Prvi ovogodišnji koncert Simfonijskog orkestra Radio televizije Srbije protekao je veoma uspešno. I u prethodnoj sezoni, očigledno je bilo da orkestar izvrsno reaguje na novosadskog dirigenta Aleksandra Kojića. Smireni pokreti i očigledna harizma koju poseduje, doveli su do toga da svaki put kada se nalazi za dirigentskim pultom našeg orkestra, publika može da uživa u ponuđenim interpretacijama. Ako ovome pridodamo gostovanje violončeliste jedinstvenog tona i vrhunske tehnike Dragana Đorđevića, onda je zadovoljstvo zaista bilo kompletno.
Svako izvođenje bilo koje od simfonija Gustava Malera moglo bi da se nazove događajem od izuzetnog značaja za instituciju koja ga organizuje i za grad u kome se dešava. Orkestar Beogradske filharmonije je ovogodišnju sezonu započeo megalomanski, sa, po trajanju, najdužom simfonijom u opusu ovog autora. Ovakav poduhvat zahtevao je obiman orkestarski aparat, dečiji i ženski hor, kao i nastup solo alta u četvrtom, od ukupno šest stavova ove simfonije.
Koncert američke flautistkinje Kerol Vinsens u sali Beogradske filharmonije održao se pred malobrojnom publikom, iako bi se, bar što se njene zavidne biografije tiče, ipak očekivao veći broj ljubitelja muzike. Naime, u pitanju je umetnica koja iza sebe ima karijeru bogatu nastupima i koja u sedamdeset i četvrtoj godini još uvek održava koncerte i majstorske kurseve. Predstavila se repertoarom na kome su se našle kompozicije široj publici manje poznatih savremenih autora od kojih su neki i flautisti, uz tri dela Johana Sebastijana Baha, Franca Doplera i Georgiu Eneskua, koji su manje-više, standardni deo repertoara za ovaj instrument.
Kompozitor i redovni profesor kragujevačkog FILUM-a Milorad Marinković, rođen je 1976. godine. Osnovne studije kompozicije završio je kod Rajka Maksimovića, a magistarske i doktorske studije kod Vlastimir Trajkovića. Aktivno se bavi kompozicijom i zbog toga je pravo čudo da je autorsko veče priređeno u Legatu Slavenskog na kome je izvedena kompletna vokalna lirika ovog autora, tek prvo u njegovoj karijeri. Na koncertu su nastupili Mina Marković sopran, Maja Mijatović mecosopran, pijanisti Jovana Radovanović i Dušan Marković i flautista Aleksandar Ružičić.
Dvoje istaknutih domaćih muzičara, Nemanja Stanković i Maja Mihić sarađuju još od 2012. godine, što je očigledno u interpretacijama koje pružaju. Uigranost ovo dvoje umetnika ogleda se u usklađenosti ostvarenoj na visokom nivou. Publika u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine imala je priliku da prisustvuje njihovom jednosatnom koncertu, održanom povodom međunarodnog kongresa koji organizuje Društvo grupnih analitičara iz Beograda. Na programu je bila Sonata za violončelo i klavir u g molu Frederika Šopena i Italijanska svita Igora Stravinskog.
Inovativnost interpretativnog pristupa u takozvanoj klasičnoj, ili umetničkoj, ili kako god već želeli da nazovemo muziku svrstanu u žanr u kome je neposredan pristup publici nekako najviše opterećen konvencijama, tema je o kojoj se mnogo govori i piše. Od vremena otkako se formirala muzička industrija, pojedini izvođači služili su se zakonitostima koji vladaju u popularnijim žanrovima, neko uspešno, a neko sa katastrofalnim rezultatima, bar što se estetike tiče. U poslednje vreme, i kod nas su se pojavili pojedinci i sastavi koji na umetnički relevantan i za publiku privlačan način, uspevaju da prikažu ono što je do skoro bilo nezamislivo – najnovija ostvarenja iz domena umetničke muzike koja nisu hermetična i koja u sebi poseduju senzibilitet koji u pravoj meri oslikava prirodu savremenog čoveka. Jedno od takvih izdanja je i kompakt disk Otkrovenje klavirskog dua VooDoo koga čine Vuk Božilović i Dušan Grozdanović.