Srđan Teparić - Muzički limbo

Bojan Suđić i Hor Radio televizije Srbije u izvođenju muzike Marka Tajčevića i Stevana Mokranjca, 20. IX 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:September 23, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Otprilike jednom do dva puta godišnje, Hor Radio televizije Srbije na čelu sa dirigentom Bojanom Suđićem obraduje publiku koncertima pravoslavne duhovne muzike. Svaki od njih bio je za pamćenje, jer zaista, nijedan hor u našoj zemlji ne bi mogao da ostvari reprezentativnija izvođenja od pomenutog ansambla. Suđić se na dosadašnjim nastupima pokazao kao ekspert za izvođenje ovog žanra i tako je bilo i na poslednjem koncertu u crkvi Blažene Djevice Marije na Neimaru. Kao i do sada, u tome mu je svesrdno pomagao i njegov student i horski pevač, Jakov Milutinović.

Opera Julije Cezar Georga Fridriha Hendla na 19. festivalu rane muzike (dirigent Predrag Gosta) 16. IX 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:September 16, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Svako izvođenje opere nekog baroknog kompozitora na domaćoj sceni predstavlja događaj od velikog značaja, jer, kao što znamo, publika nije tako često u prilici da sluša dela ovog žanra napisana u 17. i u prvoj polovini 18. veka. Zapravo, da nije entuzijazma dirigenta i čembaliste Predraga Goste, takvo zadovoljstvo gotovo da ne bismo ni imali. Zbog toga je koncertno izvođenje opere Julije Cezar Georga Fridriha Hendla u Atrijumu Narodnog muzeja na istorijskim instrumentima i uz učešće mahom odličnih vokalnih solista, bio odličan povod da se uz relevantnu interpretaciju, publika saživi sa strastima koje u sebi nose ljubav i rat, kako je to već uobičajeno u baroknim vokalnim kompozicijama.

Sreten Krstić i Gudački orkestar RTS, 7. IX 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:September 9, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Kreirati popularan koncertni program umetničke muzike na takav način da zadovoljava određene estetske kriterijume a da istovremeno podilazi ukusu publike, oduvek je predstavljao vrhunski izazov za one koje u muzičkim institucijama brinu o tome. Koncert gudača simfonijskog orkestra predvođenih violinistom Sretenom Krstićem upravo je bio jedan od onih koji nije namenjen samo usko stručnoj publici. U upravo izrečenom zapravo, leži i sva problematika privlačenja publike u koncertne dvorane, koje su ne samo kod nas, već i u čitavom svetu, sve praznije. Međutim, činjenica je da čak i najhermetičnije kompozicije mogu za slušaoce da budu atraktivne ukoliko se izvedu dobro i ukoliko su vešto uklopljene u program koncerta.

Recenzija monografije Sto godina Beogradske filharmonije

Post author:Srđan Teparić
Post published:August 12, 2024
Post category:Članci
Post comments:0 Comments

Monografiju naslova Sto godina Beogradske filharmonije priredile su muzikološkinje magistar Asja Radonjić i master muzikologije Danica Maksimović, uz učešće stručnih konsultantkinja, doktorki muzikologije Sanele Nikolić i Biljane Leković. Kao istraživačka građa i izvori podataka, autorkama su poslužile postojeća literatura koja govori o istorijatu Beogradske filharmonije, arhivska građa i lična iskustva osoba koje su učestvovale u radu ove institucije. Takav metod govori o tome da su imale nameru da monografiju približe i širem čitalačkom krugu, što uopšte ne umanjuje njen naučni doprinos. Koncepcija kroz koju se hronološki i kroz nekoliko faza prati rad ove muzičke kuće, od njenog osnivanja 1923. pa zaključno sa 2023. godinom, zapravo je i najlogičniji izbor, jer upravo istoriografski pristup predstavlja osnovu za proučavanja tema koje bi se ticale različitih aspekata rada jedne muzičke institucije.

Antologija srpske trube ‒ kompakt disk Mladena Đorđevića

Post author:Srđan Teparić
Post published:July 29, 2024
Post category:Članci
Post comments:0 Comments

Kompakt disk najboljeg srpskog trubača Mladena Đorđevića Antologija srpske trube predstavlja dobar presek stvaralaštva domaćih autora koji su neki od svojih opusa posvetili ovom instrumentu. Većina dela zastupljenih na izdanju zaista bi mogla da budu deo antologije posvećene ovom instrumentu, a neka od njih mogla bi da uđu i u zbirke najboljih svetskih ostvarenja namenjenih trubi. O tome će da posvedoči vreme i pregledi, jer izdavač PGP RTS na platformi Spotify i preko Youtube-a nudi i preslušavanje, što predstavlja najbolji put prema publici iz celog sveta zainteresovanoj za umetničko stvaralaštvo namenjeno trubi.

Tako čine sve − Mocartova opera u Madlenianumu, kineski i srpski umetnici, 18. VII 2024. (prvo veče)

Post author:Srđan Teparić
Post published:July 22, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Obično se muzika Volfganga Amadeusa Mocarta smatra jednostavnom za percepciju, pa se tako za slušanje preporučuje čak i bebama. O tome kako se sluša muzika ovog kompozitora napisano je mnoštvo stranica − ne samo stručna literatura već i internet portali u nedostatku senzacionalistički intoniranih vesti u nekim prilikama govore o blagodatima Mocartove muzike. Ukoliko u obzir uzmemo okolnost da je ovaj kompozitor već odavno postao deo popularne kulture, svaka interpretacija njegove muzike morala bi da bude neopterećena težinom, laka i perfektna. Međutim, iza prirodno izvajanih melodija i logičnih harmonskih sledova, krije se neverovatan izazov za izvođače, bez obzira o kom žanru je reč.

Misa Kriolja Ariela Ramiresa na kraju sezone Muzičke produkcije RTSa, dirigent Dragana Radaković, 5. VII 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:July 8, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Bivajući savremenici vremena u kome mešanja popularnih i ozbiljnih žanrova postaju sasvim normalna stvar, morali bismo i da preispitamo sopstvena gledišta koja su u vezi sa često veštačkim podelama na visoko estetizovane umetničke iskaze i takozvane „lake note“. Iako na prvi pogled može da zvuči apsurdno, nema boljeg primera spajanja dve različite životne koncepcije od onog koji se praktikuje u duhovnoj muzici. S obzirom na činjenicu da život crkve nije odvojen od svakodnevnog života, sasvim je logično da su svetovni napevi oduvek bivali korišćeni i u bogoslužbene svrhe, ali je i činjenica da u savremenom trenutku, takva mešanja imaju sasvim osobeno značenje.

Intervju sa Anjom Đorđević ‒ U čekanju da post i neo nestanu!

Post author:Srđan Teparić
Post published:June 21, 2024
Post category:Članci
Post comments:0 Comments

Kako shvataš muzički gest? O tome sam uvek mnogo razmišljala i mimo muzike, kako saopštiti misao, osećanje. Gest je "kako", način, odabrano sredstvo, iznenadjenje. Želim da budem što preciznija. Gest je i detalj iza koga stoji određeno znanje i negovano iskustvo.

Simeon Zomerhalder na Oboa festu, 11. VI 2024.

Post author:Srđan Teparić
Post published:June 17, 2024
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Nastup švajcarskog oboiste Simonea Zomerhaldera na ovogodišnjem Oboa festu predstavljao je ogledan primer uglađenog sviranja prepunog lepih manira. Ukoliko u obzir uzmemo i činjenicu da je ovaj umetnik publici u sali Beogradske filharmonije pokazao kako se kleše dobro uobličena melodijska linija i još mnoštvo drugih, prefinjenih interpretativnih osobina, mogli bismo da kažemo da smo prisustvovali nastupu oboiste svetskog kalibra.

Magdalena Ostojić: U iščekivanju koncerta − recenzija albuma Autumn Variations (2023) Eda Širana

Post author:Srđan Teparić
Post published:June 12, 2024
Post category:Studentski radovi
Post comments:0 Comments

U eri globalne komercijalizacije muzike, umetnicima je zbog sve većeg pritiska masovne potrošnje i nametnutih trendova postalo izuzetno teško da održe autentičnost. Ovakve tendencije, koje u sve većoj meri muziku vode ka standardizaciji i brzoj konzumaciji, umetnike poput Eda Širana stavljaju u nezavidnu situaciju, posebno pospešenu pritiskom prethodno stečene slave. U moru šablonski kreirane muzike, koja se od početka XXI veka sve više svela na popularizaciju singlova i osiromašenih formi, kantautori poput Eda Širana našli su se pred zadatkom − zadržati umetnički integritet, a istovremeno zadovoljiti komercijalne zahteve industrije. Kao umetnik koji je već stekao veliku popularnost, Širan se suočava sa dodatnim pritiskom održavanja balansa između autentičnosti i masovne privlačnosti.