Read more about the article Jovan Bogosavljević i Bojan Mladenović, violinske sonate Johanesa Bramsa, 18. 11. 2022.

Jovan Bogosavljević i Bojan Mladenović, violinske sonate Johanesa Bramsa, 18. 11. 2022.

Izvesti sve sonate za violinu i klavir Johanesa Bramsa na jednoj koncertnoj večeri ozbiljan je izvođački poduhvat. Tri sonate ovog kompozitora, broj 1 u G duru opus 78, broj 2 u A duru opus 100 i broj 3 u d molu opus 108 ne samo što su tehnički zahtevne, već u sebi nose naraciju koja obuhvata sve preokupacije romantičarske muzike. Zbog toga je vredna pažnje bila i sama ideja da se ove tri kompozicije izvedu na jednom koncertu.

Continue ReadingJovan Bogosavljević i Bojan Mladenović, violinske sonate Johanesa Bramsa, 18. 11. 2022.
Read more about the article 54. BEMUS ‒ Koncert za mešoviti hor Alfreda Šnitkea, Hor RTS, Bojan Suđić, Saborna crkva, 9. XI 2022.

54. BEMUS ‒ Koncert za mešoviti hor Alfreda Šnitkea, Hor RTS, Bojan Suđić, Saborna crkva, 9. XI 2022.

Izvođenje Koncerta za mešoviti hor Alfreda Šnitkea dirigent Bojan Suđić je posvetio uspomeni na nedavno preminulu majku Mirjanu. Potresna muzika ovog kompozitora pisana je na religiozne stihove jermenskog pesnika druge polovine X veka Grigora iz Nareka. Šnitke je u kompoziciji koristio ruski prevod, a publika u Sabornoj crkvi Svetog arhangela Mihaila je pre izvođenja svakog od četiri stava mogla da čuje srpski prevod koji je čitao Nebojša Kundačina. Činjenica da je i sam Šnitke kompoziciju posvetio uspomeni na svog oca, mistični prostor zatamnjene crkve i najpre čudesno žalobna muzika, učinile su izvođenje Hora Radio televizije Srbije na čelu sa Bojanom Suđićem potresnim iskustvom.

Continue Reading54. BEMUS ‒ Koncert za mešoviti hor Alfreda Šnitkea, Hor RTS, Bojan Suđić, Saborna crkva, 9. XI 2022.
Read more about the article 54. BEMUS Koncert Ive Pogorelića 7. XI 2022.

54. BEMUS Koncert Ive Pogorelića 7. XI 2022.

Romantizam kao veliki narativ jednu od najpotpunijih revizija dobio je u interpretaciji Ive Pogorelića. I već kod ove prve rečenice morali bismo da zastanemo jer bi moglo da se postavi pitanje da li revizijom možemo nazvati dekonstrukciju, mada pisac ovih redova smatra da je ovaj umetnik, pored revizije ili dekonstrukcije, romantizam najpre „oslobodio“. Pod ovim bi se konkretno podrazumevalo oslobađanje romantičarskih iskaza od naslaga pijanističkih kanona XX veka, od tragova afektivnog, podvučenog, naglašenog, od svega za šta sam Pogorelić smatra da je nepotrebni dodatak. U svoj toj slivenosti fraza Šopenove muzike ipak je bilo šavova ali ne i naglih prekida, pa su se tako značenjske celine pretapale jedna u drugu. Zbog toga se stekao utisak da više od dekonstrukcije i svođenja Šopenovog značenjskog svemira na puke označitelje, romantizam ovog kompozitora Pogorelić vraća tamo gde je oduvek pripadao – zaboravljenom svetu romantične umetnosti kakvom je zamišlja sam umetnik.

Continue Reading54. BEMUS Koncert Ive Pogorelića 7. XI 2022.
Read more about the article 54. Bemus Koncert Rumunskog nacionalnog kamernog hora Madrigal – Marin Konstantin, 2. XI 2022.

54. Bemus Koncert Rumunskog nacionalnog kamernog hora Madrigal – Marin Konstantin, 2. XI 2022.

Koncert Rumunskog nacionalnog kamernog hora Madrigal – Marin Konstantin započeo je numerom koja bi mogla da se smatra identifikacionom kartom svakog dobrog ansambla. U pitanju je Matona mia kara Orlanda di Lasa, jedan od klasika horske muzike u čijem izvođenju može da se čuje sve što jedan horski ansambl poseduje ili ne poseduje. U slučaju rumunskog sastava mogli smo da primetimo divno oblikovan ton, horsku fakturu prečišćenu do tančina, metričku stabilnost i ritmičku preciznost uz čvrsto izgrađen karakter radosti. Raskošne stilizovane odore u koje su članovi hora bili obučeni, u prvom delu koncerta bili su praćeni prikazima renesansnih slikara koji su se oslikavali sa leve i desne strane Velike dvorane Kolarčeve zadužbine, pa smo tako mogli da uživamo u vizuelno-auditivnim prikazima antičkih likova, u slikama prirode, u arabeskama i uopšte u raznim drugim karakterističnim prikazima vezanim za Evropu od XIV do XVI veka.

Continue Reading54. Bemus Koncert Rumunskog nacionalnog kamernog hora Madrigal – Marin Konstantin, 2. XI 2022.
Read more about the article Koncerti Vuka Božilovića i Sandre Belić, Olivere Radmanović

Koncerti Vuka Božilovića i Sandre Belić, Olivere Radmanović

Vuk Božilović je jedan od najistaknutijih pijanista mlađe generacije. Najveća vrlina njegovog sviranja predstavlja izuzetno oblikovan ton kojim pleni svaka interpretacija ovog umetnika. Tako je bilo i na poslednjem Božilovićevom nastupu u okviru 11. Šopen festa u prostoru Kripte crkve Svetog Marka koji akustički nije loš, ali ipak nije u potpunosti zadovoljavajući prostor za resitale i koncerte kamerne muzike. Na programu koncerta našle su se Partita broj 1 u B duru Johana Sebastijana Baha, Sonata broj 30 op. 109 u Es duru Ludviga van Betovena i Balada op. 23 broj 1 u g molu Frederika Šopena, dok je na bis izveden Nokturno broj 20 u cis molu iz posthumnog opusa kompozitora kome je festival i posvećen.

Continue ReadingKoncerti Vuka Božilovića i Sandre Belić, Olivere Radmanović
Read more about the article Opera Deca Irene Popović prema romanu Milene Marković

Opera Deca Irene Popović prema romanu Milene Marković

Možda bismo priču o operi u sedamnaest pesama po romanu Milene Marković Deca za koju je muziku pisala Irena Popović mogli da počnemo isticanjem činjenice žanrovske ambivalentnosti determinisane već samim poetskim tekstom. Roman u stihovima ovenčan Ninovom nagradom za prošlu godinu, poseduje vrednost značenjske direktnosti u priličnoj meri lišene konotacija koje bi eventualno proizašle iz aktuelnih narativa, pa shodno tome dramaturg i libretista Dimitrije Kokanov navodi da sama opera „ne ulazi u domen reprezentacije sadržaja na tradicionalni način, već koristi upisani glas autorke kao osnovnu poziciju sa koje se o određenim sadržajima govori“. S obzirom na činjenicu da žanrovska dvosmislenost upravo proizilazi iz načina predstavljanja, sasvim je logična neobična koncepcija prema kojoj se u krajnjoj instanci čini da se kroz muzičku dramaturgiju, koreografiju i kostimografiju, scenografija vraća ka svom izvorištu – ona je po sebi opis onoga što je na pozornici. Zbog toga, bilo kakav scenski rekvizit nije bio potreban osim sedamnaest pevača-glumaca-igrača, dečijeg hora „Nade“ i kamernog orkestra u pozadini.

Continue ReadingOpera Deca Irene Popović prema romanu Milene Marković
Read more about the article Pariski život u Madlenianumu 1. X 2022.

Pariski život u Madlenianumu 1. X 2022.

Žanr operete nije baš često zastupljen na domaćim operskim scenama. U tom smislu, uprava teatra i opere Madlenianum, s vremena na vreme čini napore da predstavi i ovakva dela. Sudeći po reakcijama publike na scensku postavku operete Pariski život Žaka Ofenbaha, publika je zainteresovana za ovaj žanr, pa su tako u sali mogli da se čuju smeh i povici oduševljenja. Samo ova činjenica je dovoljna da se kaže da je postavka Ofenbahove operete uspela.

Continue ReadingPariski život u Madlenianumu 1. X 2022.
Read more about the article Viva Čelo 19. IX 2022.

Viva Čelo 19. IX 2022.

U poslednjih nekoliko decenija, violončelo kao instrument doživeo je vrstu renesanse koja se ogleda u pojavi mnoštva sastava u kojima ima glavnu ulogu. Osim takoyvanih violončelo horova, jedan od najuspelijih ovakvih poduhvata predstavlja finski hevi metal kvartet Apocalyptica osnovan 1993. godine, aktivan i danas. Ovakav prodor violončela u žanrovsko područje koje mu ne pripada, mogli bismo da pripišemo prirodi samog instrumenta, jer je pogodan za stvaranje različitih vrsta upečatljivih pratnji, a istovremeno, poseduje izrazita melodijska svojstva. S druge strane, melanholični ton instrumenta do krajnjih granica je zloupotrebljen kod hrvatskog muzičara Hausera koji je zapravo deo estrade i onog dela muzičke industrije koja odlično prodaje proizvod satkan od jeftinih emocija.

Continue ReadingViva Čelo 19. IX 2022.
Read more about the article Simfonijski orkestar RTS i Bojan Suđić − otvaranje sezone

Simfonijski orkestar RTS i Bojan Suđić − otvaranje sezone

Svako izvođenje bilo koje od devet simfonija Gustava Malera poseban je događaj za publiku i izvođače. Ako bismo govorili o tome koji kompozitor romantizma poseduje najsugestivniju naraciju, verovatno da bi se mnogi odlučili baš za Malera. Ne samo što slušajući bilo koju od simfonija ovog autora sve vreme imamo utisak da nekakav imaginarni junak prolazi kroz različite situacije, već je i intenzitet emocija koja Malerova muzika izaziva ogroman. Narativnost i emocionalnost, recimo da bi to mogle da budu dve ključne odrednice vezane i za Simfoniju broj pet koja u sebi zapravo, sadrži čitav svemir sastavljen od ekspresivnih žanrova drame i lirike iskazanih u nebrojeno mnogo nijansi, kroz posmrtni marš, ples, zvuke prirode, metafiziku.

Continue ReadingSimfonijski orkestar RTS i Bojan Suđić − otvaranje sezone
Read more about the article Koncert klavirskog dua Koročkin-Šoenhage, 11. IX 2022.

Koncert klavirskog dua Koročkin-Šoenhage, 11. IX 2022.

Kada su koncerti klavirskih dua u pitanju, verovatno da jedan od najvećih izazova za izvođače predstavlja kako osmisliti adekvatan program jer postoji nekolicina dela posvećena ovom sastavu koja se na koncertnim podijumima neprestano ponavljaju. Literatura za klavirski duo upravo je ovih dana obogaćena kompozicijom Đuska Nataše Bogojević. Premijerno su je izveli Tamara Koročkin i Andreas Šoenhage na promenadnom koncertu u Kolarčevoj zadužbini. I ne samo to, ovo dvoje umetnika potrudili su se da publici predstave inovativan program, od kojih je jedino delo koje se često nalazi na repertoaru ovakvih ansambala bila Sonata u B duru za četiri ruke K 358 Volfganga Amadeusa Mocarta. I to sa razlogom, kao što ćemo videti.

Continue ReadingKoncert klavirskog dua Koročkin-Šoenhage, 11. IX 2022.