Read more about the article Željko Lučić i Rumunska nacionalna opera Temišvara, 6. V 2022.

Željko Lučić i Rumunska nacionalna opera Temišvara, 6. V 2022.

Gostovanje Hora i orkestra Rumunske nacionalne opere Temišvara sa solistima i ekskluzivnom zvezdom baritonom Željkom Lučićem na sceni Madlenianuma, značajno je iz više razloga. Prvi od njih je što su nastupi inostranih ansambala uvek pokazatelj gde se domaća produkcija u ovom trenutku nalazi. Kuriozitet je i da je opera Toska Đakoma Pučinija sa kojom je pomenuti ansambl nastupio na zemunskoj pozornici pozorišta Madlenianum, pre nekoliko nedelja izvedena u Narodnom pozorištu sa velikom svetskom zvezdom tenorom Zoranom Todorovićem kao Mariom Kavaradosijem. Sledeći razlog zbog koga je trebalo pogledati ovu predstavu predstavlja nastup Željka Lučića, jednog od najboljih svetskih baritona u upečatljivoj ulozi Skarpije, koja je u italijanskoj operi pored uloge dvorske lude Rigoleta, najizazovnija za ovaj pevački fah.

Continue ReadingŽeljko Lučić i Rumunska nacionalna opera Temišvara, 6. V 2022.
Read more about the article Toska u Narodnom pozorištu, 16. IV 2022. (Todorović, Mijailović, Trumbetaš Petrović)

Toska u Narodnom pozorištu, 16. IV 2022. (Todorović, Mijailović, Trumbetaš Petrović)

Govoreći o operi Toska Đakoma Pučinija, Konstantin Vinaver je u jednom od svojih napisa naveo sledeće: „Jasna i pregledna, ali uzbudljiva radnja, smeštena u pogodno istorijsko razdoblje, i dve tenorske i jedna sopranska arija, uz dva velika dueta soprana i tenora, obezbeđuju trajan uspeh, iako su mnogi smatrali da sadržina nije baš operska“. Osim navedenog, trebalo bi da se istakne da ovo muzičko-dramsko ostvarenje donosi gotovo sve što bi jedno opersko delo trebalo da sadrži u sebi. Prvi čin u kome ljubomora Toske prema Mariju Kavarodosiju deluje sasvim naivno u odnosu na ono što će se kasnije desiti, postavljen je u idiličnoj pastoralno-lirskoj atmosferi potpomognutoj katoličkim svetonazorima.

Continue ReadingToska u Narodnom pozorištu, 16. IV 2022. (Todorović, Mijailović, Trumbetaš Petrović)
Read more about the article Kritika resitala Dmitrija Aleksejeva, 8. IV 2022.

Kritika resitala Dmitrija Aleksejeva, 8. IV 2022.

Poslednji koncert u ovogodišnjoj Steinway sezoni bio je rezervisan za ruskog pijanistu Dmitrija Aleksejeva. U pitanju je umetnik iz generacije Micuko Učide i Andraša Šifa, ispred kojih je bio na međunarodnom takmičenju pijanista u Lidsu 1975. godine kao prvi pobednik koji dolazi iz Sovjetskog Saveza. Jedan od velikih pijanista druge polovine XX veka, Aleksejev nas je podsetio na neka od interpretativnih načela tog perioda.

Continue ReadingKritika resitala Dmitrija Aleksejeva, 8. IV 2022.
Read more about the article Čežnja za prolećem u doba strepnje, 1. IV 2022.

Čežnja za prolećem u doba strepnje, 1. IV 2022.

Orkestar Beogradske filharmonije u ovoj sezoni, ne prestaje da nas iznenađuje dobro koncipiranim programima, kvalitetetnim izvođačima i interpretacijama. Program poslednjeg koncerta bio je podređen južnokorejskom pijanisti Sonoku Kimu. U prvom delu izveden je Koncert za klavir i orkestar broj 27 u B duru Volfganga Amadeusa Mocarta, dok smo u nastavku mogli da čujemo Simfoniju broj 2 Doba strepnje za klavir i orkestar Lenarda Bernštajna. Orkestrom je dirigovao šef dirigent Gabrijel Felc.

Continue ReadingČežnja za prolećem u doba strepnje, 1. IV 2022.
Read more about the article Kritika koncerta Aleksandra Madžara, 23. III 2022.

Kritika koncerta Aleksandra Madžara, 23. III 2022.

Ciklus izvođenja svih sonata Ludviga van Betovena pijanista Aleksandar Madžar je nastavio logično koncipiranim programom. Ovog puta, na repertoaru su se našle dve rane sonate koje predstavljaju vrhunac njegove prve kompozitorske faze, barem kada su klavirske sonate u pitanju. To su sonate nastale 1800. i 1801, br. 11 op. 22 u B duru i br. 12 u As duru izvedene obrnutim redosledom. Izvođenjem sonate br. 29 op. 106 u B duru poznatije kao Hamerklavir nastale u poslednjoj kompozitorskoj fazi 1818. godine, Madžar je razotkrio razlog zbog koga je na repertoar stavio prve dve sonate, naročito onu ranu u B duru.

Continue ReadingKritika koncerta Aleksandra Madžara, 23. III 2022.
Read more about the article Iznad svih zala ovog sveta − koncert Beogradske filharmonije posvećen Zoranu Đinđiću

Iznad svih zala ovog sveta − koncert Beogradske filharmonije posvećen Zoranu Đinđiću

Programska koncepcija poslednjeg koncerta Beogradske filharmonije bila je za svaku pohvalu. Sve izvedene kompozicije u najširem smislu ukazivale su na sferu religijskog, a pod tim možemo da podrazumevamo i prikaz metafizičkog zla oličenog u liku jednog od omiljenih romantičarskih junaka, Geteovog Fausta. Tako su prve dve kompozicije na repertoaru bile dve Faust uvertire, jednu od Riharda Vagnera, drugu od Roberta Šumana. Sledilo je izvođenje kompozicije Pietà savremenog nemačkog kompozitora Kristijana Josta. Drugi deo koncerta bio je rezervisan za remek delo simfonijske muzike XX veka koje retko možemo da čujemo na koncertnim podijumima – Liturgijsku simfoniju Artura Honegera, dok je na samom kraju izvedena Tokata i fuga u d molu Johana Sebastijana Baha u aranžmanu Leopolda Stokovskog – kao što znamo, Bahova muzika, a naročito orguljska i polifona, po sebi nosi religijsku konotaciju.

Continue ReadingIznad svih zala ovog sveta − koncert Beogradske filharmonije posvećen Zoranu Đinđiću
Read more about the article Kritika koncerta Valentine Lisice, 1. III 2022.

Kritika koncerta Valentine Lisice, 1. III 2022.

Ukoliko redovno pratite Stenvej sezonu, mogli ste da steknete uvid u to kako savremena svetska pijanistička scena izgleda. Zahvaljujući ovom izuzetnom poduhvatu, mogli smo da vidimo ko su zvezde u usponu ali i da se upoznamo sa interpretacijama mnoštva velikih imena pijanizma. Impresivan niz umetnika koji su nastupili u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine u okviru Stenvej sezone upotpunjen je nastupom Valentine Lisice. U pitanju je umetnica koja je ogromnu popularnost stekla preko Youtube-a, da bi potom izgradila zavidnu svetsku karijeru. Da bismo uopšte shvatili fenomen popularnosti ove pijanistkinje, njenu interpretaciju bismo trebali da posmatramo kroz kontekst epohe u kojoj živimo.

Continue ReadingKritika koncerta Valentine Lisice, 1. III 2022.
Read more about the article Koncert Beogradske filharmonije i Češkog filharmonijskog hora iz Brna, Gabrijel Felc dirigent (Gubajdulina, Vebern, Mocart),

Koncert Beogradske filharmonije i Češkog filharmonijskog hora iz Brna, Gabrijel Felc dirigent (Gubajdulina, Vebern, Mocart),

Poslednji koncert Beogradske filharmonije bio je prilika da se čuju i retko izvođena dela savremene ruske kompozitorke Sofije Gubajduline, kao i pomalo zaboravljenog velikana prve polovine XX veka Antona Veberna. Posebno iznenađenje koncerta predstavljalo je vokalno-instrumentalno delo Volfganga Amadeusa Mocarta. U pitanju je Misa u c molu u čijem je izvođenju bio angažovan i Češki filharmonijski hor iz Brna sa solistima iz inostranstva. Što se repertoarske koncepcije tiče, u kontekstu dosadašnjih koncerata našeg ansambla, ovakav izbor predstavljao je pozitivan iskorak.

Continue ReadingKoncert Beogradske filharmonije i Češkog filharmonijskog hora iz Brna, Gabrijel Felc dirigent (Gubajdulina, Vebern, Mocart),
Read more about the article Veče solo pesama Ivana Jevtića – Evgenija Jeremić i Natalija Mladenović, 28. I 2022.

Veče solo pesama Ivana Jevtića – Evgenija Jeremić i Natalija Mladenović, 28. I 2022.

U poslednje vreme, često smo svedoci izvođenja muzike srpskog kompozitora i akademika Ivana Jevtića i to uglavnom instrumentalnog opusa. Koncert na kome su izvedene njegove solo pesme bila je odlična prilika za upoznavanje sa vokalnim opusom ovog autora. U tu svrhu, odabrani su izvrsni izvođači – sopran Evgenija Jeremić i pijanistkinja Natalija Mladenović.

Continue ReadingVeče solo pesama Ivana Jevtića – Evgenija Jeremić i Natalija Mladenović, 28. I 2022.
Read more about the article Korobejnikov sa Beogradskom filharmonijom, 14. I 2022.

Korobejnikov sa Beogradskom filharmonijom, 14. I 2022.

Program koncerta Beogradske filharmonije mogao bi da se okarakteriše kao prijemčiv, iako na repertoaru nisu bili takozvani hitovi klasične muzike. Simfonijska poema Ostrvo smrti Sergeja Rahmanjinova i Simfonija broj 1 u e molu Jana Sibelijusa dela su poznih romantičara nastala na prelazu iz XIX u XX vek, a zajednički su im ogromni zvučni intenzitet sproveden kroz talasasta kretanja, što kod slušaoca može da izazove snažan emocionalni odgovor. Pored sjajnog mladog španskog dirigenta Džaume Santonje, publika je mogla da sluša i jednog od najperspektivnijih pijanista mlađe generacije. U pitanju je Andrej Korobejnikov, umetnik koji se beogradskoj publici nedavno predstavio klavirskim resitalom. Ovog puta, izveo je Klavirski koncert broj 1 Dmitrija Šostakoviča, kompoziciju koja spada u red „lakših“ njegovih dela, svojevrsnih stilskih vežbi kakve su recimo Gudački kvartet broj 1 ili Simfonija broj 9.

Continue ReadingKorobejnikov sa Beogradskom filharmonijom, 14. I 2022.