Read more about the article Srđan Teparić − govor na predstavljanju zbornika Muzika i prostor na Sajmu knjiga 25. X 2022.

Srđan Teparić − govor na predstavljanju zbornika Muzika i prostor na Sajmu knjiga 25. X 2022.

Često se čini da publikacije poput ove čijoj promociji danas prisutvujemo – Muzika i prostor, teorijske i analitičke perspektive − ne izazivaju veliku pozornost čitalaca. I zaista, istina je da krug čitalaca ovako usko profilisanih naučnih publikacija nije veliki, ali ono što ovakve zbornike čini značajnim jeste to što oni ostaju trajni izvor svih budućih istraživanja koji su u vezi sa naukom kojoj su posvećeni – u ovom slučaju to je muzička teorija. Vremenom će se broj čitalaca povećavati, istraživači iz celog sveta će tražeći referentnu literaturu za svoja istraživanja nailaziti na tekstove objavljene baš u ovom zborniku, koristiće se citati i sticati saznanja o fenomenu muzičke prostornosti koji su iz mnoštva uglova obrađeni u ovoj knjizi. A izbor tema u zborniku, više je nego impresivan.

Continue ReadingSrđan Teparić − govor na predstavljanju zbornika Muzika i prostor na Sajmu knjiga 25. X 2022.
Read more about the article Koncerti Vuka Božilovića i Sandre Belić, Olivere Radmanović

Koncerti Vuka Božilovića i Sandre Belić, Olivere Radmanović

Vuk Božilović je jedan od najistaknutijih pijanista mlađe generacije. Najveća vrlina njegovog sviranja predstavlja izuzetno oblikovan ton kojim pleni svaka interpretacija ovog umetnika. Tako je bilo i na poslednjem Božilovićevom nastupu u okviru 11. Šopen festa u prostoru Kripte crkve Svetog Marka koji akustički nije loš, ali ipak nije u potpunosti zadovoljavajući prostor za resitale i koncerte kamerne muzike. Na programu koncerta našle su se Partita broj 1 u B duru Johana Sebastijana Baha, Sonata broj 30 op. 109 u Es duru Ludviga van Betovena i Balada op. 23 broj 1 u g molu Frederika Šopena, dok je na bis izveden Nokturno broj 20 u cis molu iz posthumnog opusa kompozitora kome je festival i posvećen.

Continue ReadingKoncerti Vuka Božilovića i Sandre Belić, Olivere Radmanović
Read more about the article Opera Deca Irene Popović prema romanu Milene Marković

Opera Deca Irene Popović prema romanu Milene Marković

Možda bismo priču o operi u sedamnaest pesama po romanu Milene Marković Deca za koju je muziku pisala Irena Popović mogli da počnemo isticanjem činjenice žanrovske ambivalentnosti determinisane već samim poetskim tekstom. Roman u stihovima ovenčan Ninovom nagradom za prošlu godinu, poseduje vrednost značenjske direktnosti u priličnoj meri lišene konotacija koje bi eventualno proizašle iz aktuelnih narativa, pa shodno tome dramaturg i libretista Dimitrije Kokanov navodi da sama opera „ne ulazi u domen reprezentacije sadržaja na tradicionalni način, već koristi upisani glas autorke kao osnovnu poziciju sa koje se o određenim sadržajima govori“. S obzirom na činjenicu da žanrovska dvosmislenost upravo proizilazi iz načina predstavljanja, sasvim je logična neobična koncepcija prema kojoj se u krajnjoj instanci čini da se kroz muzičku dramaturgiju, koreografiju i kostimografiju, scenografija vraća ka svom izvorištu – ona je po sebi opis onoga što je na pozornici. Zbog toga, bilo kakav scenski rekvizit nije bio potreban osim sedamnaest pevača-glumaca-igrača, dečijeg hora „Nade“ i kamernog orkestra u pozadini.

Continue ReadingOpera Deca Irene Popović prema romanu Milene Marković
Read more about the article Pariski život u Madlenianumu 1. X 2022.

Pariski život u Madlenianumu 1. X 2022.

Žanr operete nije baš često zastupljen na domaćim operskim scenama. U tom smislu, uprava teatra i opere Madlenianum, s vremena na vreme čini napore da predstavi i ovakva dela. Sudeći po reakcijama publike na scensku postavku operete Pariski život Žaka Ofenbaha, publika je zainteresovana za ovaj žanr, pa su tako u sali mogli da se čuju smeh i povici oduševljenja. Samo ova činjenica je dovoljna da se kaže da je postavka Ofenbahove operete uspela.

Continue ReadingPariski život u Madlenianumu 1. X 2022.
Read more about the article Prikaz monografije Enriko Josif viđenja i snoviđenja

Prikaz monografije Enriko Josif viđenja i snoviđenja

Svaka nova knjiga posvećena srpskoj muzici nesvakidašnji je događaj. Monografija Enriko Josif viđenja i snoviđenja Mirjane Belić Koročkin Davidović i Radivoja Davidovića posvećena jednom od velikana srpske muzičke scene, ličnosti zanimljive biografije, izuzetnog stvaralačkog opusa i specifičnih pogleda na svet, na žalost, prvo je ostvarenje te vrste. U prvom delu knjige, možemo da saznamo da je rođen 1. maja 1924. godine kao Hajim Josif, a pošto je otac Moša voleo da sluša Karuza, od milošte je malog Hajima zvao Enriko. Šezdesetih godina XX veka Enriko će postati i njegovo službeno ime, a kako autori monografije navode, rat je preživeo u Italiji i Švajcarskoj. Jedan podatak je posebno zanimljiv, a to je da je sa grupom jevrejskih građana posle Drugog svetskog rata Josif otišao u Izrael. Poseban kuriozitet predstavlja pismo kompozitora upućeno Josipu Brozu u kome uz mnoštvo neskrivenih emocija traži da mu se dozvoli povratak u zemlju kojoj „mislim dati na muzičkom polju stvaralaštva dostojan plod istine umetnički lepog koji će biti veran i snažan otkucaj našeg doba i svetao doprinos pojedinca zajednici kojoj pripadam i koju stavljam iznad svega“. Preminuo je 13. marta 2003. godine samo dan nakon ubistva premijera Zorana Đinđića čija smrt mu je posebno teško pala, što takođe možemo da saznamo iz monografije.

Continue ReadingPrikaz monografije Enriko Josif viđenja i snoviđenja
Read more about the article Viva Čelo 19. IX 2022.

Viva Čelo 19. IX 2022.

U poslednjih nekoliko decenija, violončelo kao instrument doživeo je vrstu renesanse koja se ogleda u pojavi mnoštva sastava u kojima ima glavnu ulogu. Osim takoyvanih violončelo horova, jedan od najuspelijih ovakvih poduhvata predstavlja finski hevi metal kvartet Apocalyptica osnovan 1993. godine, aktivan i danas. Ovakav prodor violončela u žanrovsko područje koje mu ne pripada, mogli bismo da pripišemo prirodi samog instrumenta, jer je pogodan za stvaranje različitih vrsta upečatljivih pratnji, a istovremeno, poseduje izrazita melodijska svojstva. S druge strane, melanholični ton instrumenta do krajnjih granica je zloupotrebljen kod hrvatskog muzičara Hausera koji je zapravo deo estrade i onog dela muzičke industrije koja odlično prodaje proizvod satkan od jeftinih emocija.

Continue ReadingViva Čelo 19. IX 2022.
Read more about the article Simfonijski orkestar RTS i Bojan Suđić − otvaranje sezone

Simfonijski orkestar RTS i Bojan Suđić − otvaranje sezone

Svako izvođenje bilo koje od devet simfonija Gustava Malera poseban je događaj za publiku i izvođače. Ako bismo govorili o tome koji kompozitor romantizma poseduje najsugestivniju naraciju, verovatno da bi se mnogi odlučili baš za Malera. Ne samo što slušajući bilo koju od simfonija ovog autora sve vreme imamo utisak da nekakav imaginarni junak prolazi kroz različite situacije, već je i intenzitet emocija koja Malerova muzika izaziva ogroman. Narativnost i emocionalnost, recimo da bi to mogle da budu dve ključne odrednice vezane i za Simfoniju broj pet koja u sebi zapravo, sadrži čitav svemir sastavljen od ekspresivnih žanrova drame i lirike iskazanih u nebrojeno mnogo nijansi, kroz posmrtni marš, ples, zvuke prirode, metafiziku.

Continue ReadingSimfonijski orkestar RTS i Bojan Suđić − otvaranje sezone
Read more about the article Koncert klavirskog dua Koročkin-Šoenhage, 11. IX 2022.

Koncert klavirskog dua Koročkin-Šoenhage, 11. IX 2022.

Kada su koncerti klavirskih dua u pitanju, verovatno da jedan od najvećih izazova za izvođače predstavlja kako osmisliti adekvatan program jer postoji nekolicina dela posvećena ovom sastavu koja se na koncertnim podijumima neprestano ponavljaju. Literatura za klavirski duo upravo je ovih dana obogaćena kompozicijom Đuska Nataše Bogojević. Premijerno su je izveli Tamara Koročkin i Andreas Šoenhage na promenadnom koncertu u Kolarčevoj zadužbini. I ne samo to, ovo dvoje umetnika potrudili su se da publici predstave inovativan program, od kojih je jedino delo koje se često nalazi na repertoaru ovakvih ansambala bila Sonata u B duru za četiri ruke K 358 Volfganga Amadeusa Mocarta. I to sa razlogom, kao što ćemo videti.

Continue ReadingKoncert klavirskog dua Koročkin-Šoenhage, 11. IX 2022.
Read more about the article Karmina Burana na Ušću, 3. IX 2022.

Karmina Burana na Ušću, 3. IX 2022.

Već godinama unazad, ovdašnja publika gaji veliki afinitet prema scenskoj kantati Karmina Burana nemačkog kompozitora Karla Orfa. Naravno, to su prepoznali ljudi koji se bave muzičkom industrijom i zbog toga smo u prilici da prisustvujemo relativno čestim izvođenjima ovog dela. Kompozicija je pravo čedo svog vremena ‒ napisana je između 1935. i 1936. godine na osnovu dvadeset i četiri pesme iz istoimene zbirke srednjovekovnih pesama svetovnog karaktera. U to vreme, Stravinski je komponovao vokalno-instrumentalna dela na antičke teme, pa je u tom smislu bio velika inspiracija za Orfa koji nije ni sanjao da će njegova kompozicija ostvariti tako veliki uticaj na popularnu kulturu.

Continue ReadingKarmina Burana na Ušću, 3. IX 2022.
Read more about the article Pregled časopisa Muzikologija broj 32

Pregled časopisa Muzikologija broj 32

Časopis Muzikološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti Muzikologija postoji od 2001. godine i posle trideset i dva broja koja su do sada izašla, moglo bi da se kaže da je u pitanju naučno glasilo koje je relevantno ne samo u domaćim, već i u regionalnim, pa i u svetskim okvirima. Svaki od brojeva Muzikologije posvećen je posebnoj temi, pa je takav slučaj i sa najnovijim trideset i drugim izdanjem čija tema je diskografija kao naučni izvor.

Continue ReadingPregled časopisa Muzikologija broj 32